Program

Beograd, maj 2015.


1. UVODNE ODREDBE

Zadatak političkog rada političke stranke Republikanska stranka – Republikánus pártje da oblikuje društvo tako da bi pojedinac mogao da živi slobodan i siguran. Malo ideja ima takvu snagu kakvu ima demokratija. Ona daje ljudima obećanje o slobodi tako da sami gospodare svojom sudbinom. Naše ubeđenje proizilazi iz uverenja da je svako ljudsko biće jedinstveno i da ima sopstvenu vrednost, a što je duboko ukorenjeno u shvatanju čoveka. U tom smislu zalažemo se za potpuno izjednačavanje svih nacionalnih zajednica na teritoriji Republike Srbije, što znači zabranu pozitivne i negativne diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti svakog građanina i svake građanke Republike Srbije.

Osnovni postulati RS čine sloboda, demokratija, sigurna ekonomija, obezbeđeno zdravstveno i penziono osiguranje i očuvanje integriteta i suvereniteta države Srbije.

Republikanska stranka – Republikánus párt deluje kao samostalna stranka slobodnih, ravnopravnih, slobodoumnih i odgovornih članova/članica, koji/koje politički i društveno deluju zarad ostvarenja sledećih programskih načela i ciljeva:

1.    Unapređenje osnovnih ljudskih prava mađarske nacionalne manjine, svih građana Srbije i ostalih nacionalnih manjina.

Poštovanje zagarantovanih osnovnih ljudskih prava i prava mađarske nacionalne manjine u Republici Srbiji, očuvanje kulturnog nasleđa, kulturne baštine i poboljšanje i unapređivanje saradnje sa svim drugim verskim i nacionalnim zajednicama. Pokretanje inicijative za što više edukativnih tribina koje imaju za cilj stvaranje kolektivnog duha jednog društva i širenje mira i tolerancije između građana kao i uvažavanje svačije nacionalne i verske pripadnosti.

2.    Pravo glasa svih državljana Srbije

Pravo glasa imaju svi građani koji poseduju državljanstvo Srbije bez obzira na mesto boravka i nacionalnu pripadnost.

3.    Slobodne    i    nezavisne    medije i    njihovo unapređenje po pitanju informisanja mađarske nacionalne manjine u cilju bolje povezanosti sa građanima Srbije i ostalim nacionalnim zajednicama u Srbiji

Slobodni mediji ne podrazumevaju samo objektivno i nepristrasno informisanje o događajima i zbivanjima u društvu, već trebaju da budu odgovoran prenosnik informacija o otkrivanju socijalnih, društvenih i političkih nepravdi sa potpunom garancijom imuniteta, kao i poštovanja kodeksa novinarske profesije u cinju plasiranja isključivo proverenih i tačnih informacija građanima. Zabrana posedovanja i uticaja na medije svim političkim strukturama, posebno pojedinaca koji su na vlasti. Posebno će mo se zalagati za medijsko unapređenje po pitanju informisanosti mađarske nacionalne manjine, zarad bolje povezanosti sa ostalim građanima i nacionalnim zajednicama u Srbiji. Zalaganja za svrsishodniji rad medija baziraće se i na osnovu toga, da sve televizije sa nacionalnom frekvencijom imaju zakonsku obligaciju za uvođenje obavezne satnice edukativnog programa za decu i omladinu na mađarskom jeziku jedan dan u nedelji.

4.    Slobodne izbore

Slobodni izbori moraju biti koncipirani tako, da građani svojim ličnim ubeđenjem razumeju politiku i program predstavljen od strane različitih  političkih opcija, a koji sadrži društvenu, socijalnu i kulturnu ponudu. Izborni rezultati moraju biti poznati nekoliko sati po zatvaranju izbornih mesta. Takođe, adekvatnija kontrola biračkih mesta od strane nezavisnih nadzornih organa, sa ciljem što bolje kontrole regularnosti izbornih rezulatata.

5.    Povratak svih oblika imovine, sprovođenje zakona o restituciji

Povratak svih oblika imovine podrazumeva posleratnu konfiskaciju svih dobara, devizne dinarske štednje u ulozi građana, kao i rešavanje pitanja imovine mađarskih državljana, srpskih državljana i ostalih stranih državljanai pripadnika drugih nacionalnih manjina, bilo na to da se odnosi da li je imovina konfiskovana posle Drugog svetskog rata ili posle raspada bivše SFR Jugoslavije.

6.    Jednakost polova

RS se zalaže za jednakost polova u političkom radu stranke i uvođenje jednakosti u svim političkim aspektima države. Zalaganje za jednakost polova se odnosi i na sve druge segmente  društva . Zalaganje za aktivaciju ženske populacije  u politici, koja je do sada bila procentualno daleko niža od muške populacije .

7.    Porezi, fiskalna i bankarska politika

Kostur budžeta svake države jeste porez na promet. RS se zalaže za niske poreze na lični dohodak, mogućnost za maksimalni otpis za ostvarivanje dobiti, niska i stimulativna socijalna plaćanja, razne takse i potpuno oslobađanje zemljoradnika poreza na zemlju.

  • smanjenje poreza na plate 40 % da bi se omogućilo zapošljavanje i olakšalo poslodavcu,
  • oslobađanje plaćanja poreza na dobit i druge poreske olakšice na period od godina za svakoga ko investira u Srbiju i zaposli više od 5 domaćih državljanina. Te olakšice se odnose i za strane i za domaće državljanine,
  • smanjenje poreza na nepokretnosti pet puta u odnosu na sadašnje,
  • ukidanje plaćanja takse na prenos svih motornih vozila, uključujući i plovne, tokom preprodaje i menjanja vlasnika istih,
  • donošenje zakona o poverljivosti bankarskih podataka (bankarska tajna) i omogućavanje otvaranja of šor zona u najugroženijim delovima Srbije.

8.    Ekonomski oporavak Srbije

RS vidi ekonomski razvoj i oporavak Srbije domaćinskim ulaganjem u poljoprivredu i ozbiljnom radu države na obnovi rasprodate i obezvređene privrede, kao i stvaranje sa tim uslova za razvoj, tj. suzbijanje nezaposlenosti, kao i davanje potrebnih subvencija poljoprivrednicima. Zalagaćemo se za privrednu saradnju sa preduzetnicima i privrednicima iz Mađarske i Evropske unije radi podizanja domaćeg BDP-a i stope rasta zaposlenosti u Srbiji. U sklopu borbe za privredni rast i razvoj, RS će staviti akcenat na podizanje veće potrošnje domaćih proizvoda, kao i veći izvoz istih na inostrano tržište. Unapređenje seoskog i etno turizma, koji bi u znatnoj meri povećao državni prihod. Ulaganja u turističku promociju države sa ciljem veće posećenosti inostranih turista, koja će znatno i profitabilno uticati na ekonomski standard građana.

9.    Povratak naših ljudi iz dijaspore

Omogućiti dijaspori i dati im pogodnosti povratka u Srbiju i ulaganja u nju, što podrazumeva i spremnost države da zajedno učestvuje sa dijasporom u svim zajedničkim ekonomskim i privrednim projektima.

10.  Reforma birokratije

Skratiti celokupnu birokratiju  na  minimum  radnih  dana,  što  znači  da  sve potrebne papirološke procedure koje se tiču ulaganja (urbanizam,  poljoprivreda i privreda) ne mogu trajati više od 10 dana.

11.  Zakon o radu i penzionom osiguranju

  • Vratiti starosnu granicu za penzije po principu: za muškarce radni vek do 60 godina, a za žene do 55 godina, iz razloga da bi se povećala produktivnost i učinak na radu i da bi se omogućilo zapošljavanje mladih kadrova i time sprečilo odliv mladih ljudi u inostranstvo.
  • Minimalne penzije 50 000 dinara, minimalna plata 50 000 dinara.
  • Usvojiti zakon o radu po evropskim standardima.

12.  Narodne penzije svim državljanima Srbije

Podrazumeva pravo na starosnu penziju svim državljanima Srbije koji su to ostvarili ili nisu ostvarili ličnim pravom, što znači svaki državljanin starosnog doba od 60 godina.

13.  Nacionalno pitanje - natalitet Srbije

  • Svaka prva i druga trudnoća državljanke Srbije od početka trudnoće do porođaja, tj. dok dete ne napuni godinu dana, država garantuje radni staž žene i platu u visini plate od 50 000 dinara;
  • Rađanjem svakog trećeg deteta će obezbediti majci doživotnu penziju u visini od 50 000 dinara i dati mogućnost da i pored toga može da radi i dodatno doprinese zajednici;
  • Za svako četvrto dete država će omogućiti beskamatni stambeni kredit i tako olakšati stabilan prostoran i siguran život porodične zajednice. Ekonomska briga u cilju podsticanja nataliteta će se sprovoditi i kroz povećanje sredstava socijalnim fondovima za donacije osnovnih životnih namirnica na mesečnom nivou za porodice koje imaju više od četvoro dece. Odvajanje sredstava iz državnog fonda školama za decu  socijalno  - ugroženih porodica (obezbeđivanje besplatnih knjiga i školskog pribora neophodnog za pohađanje nastave).

14.  Pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu

Svi državljani Srbije od 60 godina imaju besplatno zdravstveno osiguranje i lečenje, bez obzira na ostvarenu ili neostvarenu penziju. Zatim:

  • trudnice,
  • socijalno ugroženi građani,
  • maloletna lica,
  • studenti na redovnom školovanju,
  • osobe sa invaliditetom,
  • osobe ometene u razvoju,
  • izbegla i proterana lica sa područja bivše Jugoslavije i
  • ratni vojni invalidi.

15.  Zalaganje za prava osoba sa invaliditetom

RS će se zalagati za sveobuhvatni promenjenim i istaknutim načinom ophođenja prema osobama sa invaliditetom. Borićemo se da oni dobiju punu društvenu i socijalnu pomoć i da ne budu izopšteni ni u jednom segmentu svakodnevnog života. Omogućićemo im sva prava za normalan život uključujući  lakše pronalaženje posla, veću i kvalitetniju negu, kao i veću socijalnu pomoć u slučajevima gde te osobe nisu apsolutno radno sposobne. Oni će imati posebne privilegije koje će biti sačinjene od plaćanja posebnih zdravstvenih potreba koje imaju, školovanja ili doškolovanja, profesionalnog usavršavanja, umanjenje poreza i poreske olakšice i punopravno učešće u političkom životu.

16.  Uvođenje obavezne vojne obuke

Uvođenje obavezne vojne obuke trajanju od 3 do 6 meseci (u zavisnosti od roda vojske) ali i time poštovati pravo na prigovor savesti. To podrazumeva i:

  • vreme provedeno u vojnoj obuci će ulaziti u radni staž lica,
  • podrazumeva se i profesionalno služenje vojne obaveze.

17.  Pravni sistem i policija

RS zalaže se za:

  • iskorenjivanje korupcije,
  • donošenje zakona i najoštrijih mera protiv korupcije i političkog uticaja u obe sfere,
  • zakonom regulisati i skratiti vremenske periode sudskih procesa i revizije,
  • zabrana uticaja bilo koje političke trenutne vlasti na ove organe koji moraju da deluju u skladu sa zakonom i nepristrasno.

18.  Pomaganja  svim  građanima  Republike Srbije bez obzira na nacionalnu opredeljenosti  pružanje  svih  vrsta državne zaštite koji žive van Republike Srbije, a posebno se odnosi na državljane koji  žive  na prostorima bivše Jugoslavije

Isto važi i za strane investitore koji će imati punopravnu zaštitu države, kao i svaki državljanin Srbije.

19.  Poštovanje svih potpisanih sporazuma sa Evropskom unijom iMeđunarodnom    zajednicom i otvaranje kako političkog, tako i ekonomskogputa saradnje prema celom svetu, a shodno interesima države Srbije

Odluku o ulasku u Evropsku Uniju donosiće isključivo građani putem referenduma. RS se zalaže za dobrosusedske odnose sa svim zemljama, kako u regionu, tako i u svetu.

20.  Uspostavljanje ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije Srbije

Razvoj sela, sprečavanje depopulacije i migracije stanovništva iz  manjih sredina u Beograd i druge gradove, biće realizovani tako što će država omogućiti ruralnim krajevima uslove da mogu da se u tim mestima bave  poljoprivredom ili privredom, time što će dati subvencije u vidu pokretanja stočarstva, poljoprivrede ili privrede. U zavisnosti od toga za šta se pojedinac  odluči, tako će država   i

delovati.

Prekinuti monopol određenih grupacija koje kontrolišu i  ucenjuju privrednike i seljake, a posebno se to odnosi na proizvođače voća, poljoprivrednih proizvoda, stočara i proizvođače mleka.Omogućiti svakom seljaku preduzetniku, tj. proizvođaču da može samostalno da izvozi svoju robu u EU i svet, ali normalno pod veterinarskom i zdravstvenom kontrolom države.

21.  Pitanje ratnih veterana, nestalih lica i osobe sa   invaliditetom koje    su  posledice  učestvovanja  u  ratu  zahvaćenom  na području  bivše Jugoslavije

Priznavanje Srbije da je bila jedan od učesnika u ratu zahvaćenom na području bivše Jugoslavije, samim tim se priznaje opravdano učešće tadašnjih pripadnika JNA, tj. dobrovoljačkih grupacija koje su se borile za tadašnje interese Srbije. Tim priznanjem se svi učesnici tog nemilog rata stavljaju u red patriota a ne u red pljačkaša i ratnih zločinaca.

RS će doneti zakon kojim  se  reguliše  položaj  boraca  i  veterana  i priznaju im se zasluge za Srbiju, kao i minimalna penzija od 40 000 dinara, ratnim vojnim invalidima se obezbeđuje nega, penzija i nadoknada, a porodicama palih boraca porodična penzija i besplatno školovanje za decu kao i umanjenje 50 % dažbina za struju i ostale prateće komunalije.

22.  Otvaranje tajnih dosijea

RS će biti jedina politička opcija koja će otvoriti tajne dosijee i dati na uvid javnosti i zainteresovanim građanima.Za razliku od svih pređašnjih političkih opcija koje su vladale u poslednjih 20godina na ovim prostorima, a to obećanje nisu održali građanima, RS će i u ovom slučaju dokazati različitost i doslednost svog programa i političkih odluka. Time će pokazati ko je gde vodio Srbiju i ko je bio zaista patriota a ne rušilac države Srbije. Narod treba da zna koje su političke opcije i koji su to pojedinci radili u nečije ime i za nečije interese.To dugujemo našoj prošlosti, našoj sadašnjosti i našoj budućnosti.

RS će staviti na svetlost dana sve stare knjige, pročitati ih zajedno sa građanima Srbije, zatvoriti ružnu prošlost i otvoriti nove knjige koje će pisati zajedno sa građanima Srbije.

23.  Odlučna borba protiv političkog kriminala koji je trenutno u Srbiji, i više nego očigledne korupcije u svim sferama društvenog i ekonomskog života

Kao prvi korak prekid korupcije povećaće se plate za 50 % u sledećim državnim institucijama:

  • sudstvo,
  • policija,
  • zdravstvo,
  • urbanizam,
  • vojska i
  • prosveta.

Iskorenjivanjem korupcije u ovim društvenim i državnim organima će se domino efektom pokazati u društvenoj praksi i doneti nove zakonske kazne u slučaju krivičnog dela korupcije.

Politički kriminal kao najveće zlo dominira zadnjih 20.godina na prostorima Srbije i on je glavni temelj svih ostalih kriminalnih delatnosti koje su raspoređene u svim segmentima društva. Stajanjem na put političkom kriminalu država  će  predvođena Republikanskom  partijom  omogućiti  da  svi  ostali  državni   organi   imaju   svoju svrsishodnost!

2.   OSNOVNI POGLEDI

2.1.   SLOBODA I ODGOVORNOST

Zadatak političkog rada RS je da oblikuje društvo tako da bi pojedinac mogao da živi slobodan i siguran.

Naše ubeđenje proizilazi iz uverenja da je svako ljudsko biće jedinstveno i da ima sopstvenu vrednost, a što je duboko ukorenjeno u shvatanju čoveka. To je shvatanje koje obeležava razvoj zapadne civilizacije i kojem je snagu ulila hrišćanska vera. Ovo uverenje čini osnovni preduslov za stvaranje slobodnog društva i razvoja.

U shvatanju svakog ljudskog bića kao jedinstvene ličnosti leži i obaveza da  se ljudima pruži mogućnost da ostvare svoje ideje i stremljenja. Ono čini osnovu težnji da se pruže pravedni preduslovi svim ljudima.

Sloboda pojedinca se mora ujediniti sa preuzimanjem odgovornosti i saradnjom.Pojedinac mora težiti da živi u skladu sa uslovima koje zajednički život propisuje, a i preuzeti odgovornost za sopstvene postupke. Samo stvarno slobodan čovek može preuzimati odgovornost .

Težnja da se budućnost oblikuje prema potrebama i zahtevima ljudi jeste neprekidni tekući rad. Tu nije moguće jednom za svagda izvestiti o datom modelu društvene organizacije, zacrtavati utopije društvene organizacije koje će po svaku cenu ostvarivati- znači, pretiti samoj slobodi.

Današnje društvo je rezultat napora mnogih generacija. Pruža nam se dakle, mogućnost da u oblikovanje sutrašnjeg društva prenesemo kulturne vrednosti i kulturnu sredinu koju smo nasledili. Društvo se može dalje usavršavati samo radikalnim promenamazasnovanim na iskustvu zapadne civilizacije, na poštovanju različitog društvenog života i na saznanju mnogostranih kvaliteta ljudi.

2.2.   DEMOKRATIJA I SLOBODA

Malo ideja ima takvu snagu kakvu ima demokratija. Ona daje ljudima obećanje o slobodi i o tome da sami gospodare svojim sudbinama. Težnja za oslobađanjem od spoljnog pritiska i prinude rodila je demokratiju.

Osnovni zadatak države je da štiti slobodu i sigurnost, preduslove društvenog zajedništva.

Država poseduje potrebna sredstva pritiska da bi zagarantovala i zaštitila vrednosti društvenog zajedništva, vrednosti koje se inače ne bi mogle održati. Međutim, kada država ide predaleko , time može nastati pretnja slobodi. Sloboda mišljenja građana, slobodni izbori, lokalna i regionalna samouprava, tržišna ekonomija koju provode i kojom upravljaju sami građani, te državna vlast zasnovana na principima pravne države garantuju slobodu čak i kada se državnom korišćenju vlasti daju pozamašne razmere.

Time demokratija postaje nešto još veće, nešto što traži mnogo više od principa odluke većine. Ujedno, ona znači i obavezu da se pojedincu osiguraju osnovne slobode i prava i da se čuva njegov identitet i privatni život. To znači obavezu da se društvena različitost čuva. Demokratija predstavlja da nikakva vlast u društvu, pa čak ni državne vlasti stvorene demokratijom, ne smeju ojačati do te razmere da uguše slobodu pojedinca i društvenu različitost.

Težnja da se javni rad proširi i da kontroliše čitav društveni život, na kraju će se suprotstaviti osnovnim idejama demokratijekoja stremi slobodi. Kolektivistički  demokratski  pogled,  pogled  koji  ne  poštuje  jedinstvenu vrednost svakog pojedinca i koji demokratiju redukuje na doktrinu većine, predstavlja pretnju samoj osnovi slobodnog društva.

2.3.   OTVORENO DRUŠTVO

Otvoreno društvo pretpostavlja razliku o stvaranju mišljenja i donošenju odluka u različitim oblastima društvenog života.

Jake interesne organizacije čine neophodan deo razvijene demokratije. S jedne strane one saradnjom pružaju modernom društvu blagostanje, a sa druge strane moć razvoja kroz mnogostranost i rasprostranjivanje vlasti. Ali, i unutar organizacije zahteva se ravnoteža i mnogostrukost. Organizacije moraju biti nezavisne jedne od drugih i od države, samostalne u odnosu na političke partije i izgrađene na principima koji poštuju slobodu i integritet članova. Slobodna privreda i rentabilna preduzeća u međusobno slobodnoj i otvorenoj konkurenciji su preduslov, ne samo za blagostanje, već i za društveni život. Ekonomski, organizacioni ili politički monopoli podrivaju snagu slobodnog društva.

Tendencija da se individualni građani podrede organizacijama koje traže pojačani položaj i povećanu vlast, mora se prekinuti. Pojedincu se mora garantovati pravo da se slobodno priključi različitim organizacijama i ne sme se primoravati da pripada izvesnoj organizaciji da bi obavljao svoju struku. Kada organizacije postavljaju zahtev da predstavljaju i zastupaju građane po svim pitanjima, rizik je da će se društvo mnogostranosti i tolerancije zameniti integrisanim organizacionim društvom, koje je usmereno i sve više zasnovano na iznuđenoj saradnji organizacija  i javnih organa slobodnog sveta.

Za malu zemlju koja u velikoj meri zavisi od slobodnog sveta, tendencije  rasta privrede prouzrokovane su sve većom zavisnošću naše ekonomije od slobodnog sveta i tehničkog i ekonomskog razvoja. Znači, da mnogostranost u preduzetništvu raste. Pojava sve većih preduzeća i grupa preduzeća pojačava zavisnost izvesnih regija i delova zemlje od pojedinih preduzeća. Saradnja između preduzeća i vlasti u ovim slučajevima nameće se kao prirodna. To može dovesti do toga da se granice između ekonomskih i političkih funkcija i odluka pomere. Slobodno tržišno poslovanje može sukcesivno preći u neku vrstu planske ekonomije sa nejasnom raspodelom odgovornosti između sektora javnih organa i pojedinih preduzeća.

Pod pretnjom ovakvih tendencija pokazuje se još važnijim očuvanje i jačanje pozitivnih snaga i snaga koje stvaraju blagostanje, snaga koje sa sobom nose tehnički  i industrijski razvoj u okviru slobodnog tržišnog sistema. Između javnog aparata vlasti i organizacija kao i između javne vlasti i individualnog preduzetništva , komunikacija mora biti otvorena.

Političke partije ne smeju postati zavisne od organizacija, a i ne smeju upravljati organizacijama. Dinamika i efektivnost ekonomskog života moraju se stvoriti.

2.4.   PRAVNO DRUŠTVO

Zemlja se i zakonom gradi. Zakoni moraju izražavati shvatanje prava građana.Zakoni su kamen temeljac društvenog života.

Primarni zadatak pravnog društva je da osigura život i imovinu građana. Javna vlast se ne sme vršiti samovoljno ili imati povlašćeni odnos prema različitim licima.Građanima se mora omogućiti da iz zakona izvuku znanje o svojim dužnostima i zaštite svoja prava.

Principe organizacije pravnog društva garantuje ustav, koji jasno zacrtava građanske slobode i prava, i koji se ne smeju ograničavati drugačije do promenom ustava. Zaštitu od samovoljno korišćene  vlasti  daju   pravne   norme koje  ne dopuštaju subjektivne ocene i proizvoljnosti.

Državna regulacija društvenog života kroz zakone mora biti ograničena, nedvosmislena i čvrsta, utemeljena na pravnom shvatanju i normama građana, što i postavlja granice državnoj regulaciji društva. Pretera li se sa pravnom regulacijom ili se čvrsti principi zamene nekontrolisanom samovoljom, pravni poredak će sprečiti sopstvenu svrhu.

2.5.   JAVNI SEKTOR

Modernom društvu javni sektor je potreban. Važne funkcije kao odbrana, pravna služba, zdravstvo, socijalna briga u različitim oblicima, su nužni elementi društvenog sistema. Zato je našoj zemlji potrebna struktura vlasti koja je efektivna i usmerena na kvalitet i koja se takođe odlikuje odgovornošću, željom za saradnjom, te svojom moći da se brzo prilagodi promenjenim društvenim životnim uslovima.

Javna vlast, koju država i opštine sprovode porasla je, specijalizovala se i postala nepreglednija. Istovremeno su porasle teškoće vlade i parlamenta da upravljaju i kontrolišu aparat javne vlasti. Što je birokratija veća to je i vidljivija njena sporost i nepristupačnost. Aktuelni porast javnog sektora je time kod građana stvorio osećaj bespomoćnosti pred višim vlastima i budi sve veću sumnju u sam demokratski sistem kao takav. Istovremeno se smanjuju mogućnosti države da štiti svoj autoritet.

Oblici građanske kontrole aparata javne vlasti moraju se razvijati čak i u periodima između izbora. Pravo građana prema javnoj vlasti mora biti zagarantovano. Treba nastojati da se otvorenost pri donošenju odluka sačuva. Znanje, pravednost i osećaj odgovornosti kod sprovođenja vlasti moraju ići zajedno sa povećanom elastičnošću isposobnošću da se brzo i praktično reše zadaci koji se nalože vlastima. Da bi se pojačala mogućnost kontrole i uticaja građana na javni sektor, društvo mora dozvoliti elemente slobodnog izbora i konkurencije u oblastima delatnosti u kojima je i javni sektor angažovan. Preko je potrebno obustaviti porast javnog aparata vlasti i njegovo sve intenzivnije korišćenje vlasti. Mora se doći do uvida da postoje granice, koliko od totalnih društvenih resursa, bez rizika po slobodno društveno uređenje, mogu raspodeliti država i opštine.

2.6.   PORODIČNA ZAJEDNICA

Težnja za zajednicom je izraz ljudske socijalne prirode, ljudske želje da ostvari svoju slobodu i živi u bezbednosti. Porodica je prirodni temelj težnje pojedinaca za zajedništvom. Nikakvi drugi kolektivi ne mogu zameniti dom kao osnovu ljudskog ophođenja i ljudske saradnje. Zato je važno podržavati porodicu u svim njenim različitim oblicima.

Društvo se mora graditi tako da se deci pruže mogućnosti da se razviju u samostalne ljude sa osećajem odgovornosti. Na roditelje, pre svega, pada da se  brinu o vaspitanju i razvoju dece i da mladima prenesu takve norme i osnovne poglede na svet koji će razviti njihovu samostalnost, osećaj odgovornosti i sposobnost življenja sa drugim ljudima.

Kroz obrazovni sistem koji se bazira na odgovornosti roditelja, budućim generacijama preneće se znanja koja zadovoljavaju kriterijume visokog kvaliteta. Obrazovanje  će  odgovarati  razvojnim  potencijalima   i  predispozicijama učenika.

Škola treba da pruži opšte obrazovanje i pripremu, kako za dalje studije, tako i za stručnu delatnost. Škole će podupirati roditelje u naporu da vaspitavaju decu.

Zahtev nove generacije za nezavisnošću i njena potreba za korenima porodičnog zajedništva pretpostavlja otvorenost i razumevanje između generacija. Tendencija izolacije između njih, mora se suzbijati.

2.7.   PREUZIMANjE SOCIJALNE ODGOVORNOSTI

Socijalna sigurnost je građansko pravo. Društvena odgovornost za blagostanje građana je isto po sebi jasan deo konzervativne tendencije ideja koliko i shvatanje da pojedinac snosi odgovornost za sebe , svoje najbliže i društvo.

Posebno važna je socijalna odgovornost za one koji zbog različitih razloga, npr. bolesti, starosti ili hendikepa, ne mogu uzeti učešća u društvenom zajedništvu. Njima se mora u najvećoj mogućoj meri pružiti isti uslovi kao i ostalima na svim područjima društvenog života.

Brigu o starima treba da oblikuje poštovanje činjenice da sve veći broj starih osoba očuva volju i sposobnost da rade i posle stečenih uslova za penziju. Uzevši u obzir da je ovo i humanitarni i ekonomski interes društva, starima se uz osnovnu sigurnost treba garantovati i deo porasta standarda.

2.8.   JEDNAKOST POLOVA

Iz pogleda da je svako ljudsko biće jedinstveno i ravnopravno sa svakim drugim ljudskim bićem proizilazi zahtev za jednakošću polova. Jednakost je pitanje slobode muškaraca i žena da se posvete zadacima i odgovornostima na osnovu ličnih interesa i predispozicija, a da se ne vezuje za polne uloge određene tradicijom i uobičajenim shvatanjima. Jednakost je, dalje, pitanje slobodnog izbora- slobode da se izabere oblik života na osnovu sopstvenih potreba i želja i sa respektom za druge ljude u okviru društvenog sistema normi. Jednakost je takođe i pitanje zajedničkih obaveza muškaraca i žene da se brinu o domu i porodici, da snose odgovornost za izdržavanje porodice i da se pobrinu da razviju svoje lične potencijale.

2.9.   POSEDOVANjE EKONOMSKIH SLOBODA

Između društvenog, političkog i ekonomskog života postoji direktna veza. Tamo gde je ekonomska sloboda uskraćena- ni politička sloboda nije preživela. Ako država ili neka druga moćna grupa u saradnji sa njom preuzme ekonomski život u društvu, ruši se temelj mnogostranosti, zaštita slobode i pravo na ličnu svojinu. Slobodna privreda i tržišna ekonomija su ne samo garanti blagostanja, već i nužni uslovi za slobodan društveni život.

Slobodna i otvorena konkurencija osigurava najefikasnije moguće korišćenje ograničenih rezervi. Zadatak privrede je da zadovolji želje ljudi i njihove potrebe u zemlji i van nje. To se najlakše postiže tržišnom ekonomijom koja (u okvirima koje državna vlast određuje), dopušta da izbor konzumacije pojedinca usmerava produkciju. Ovako socijalno usmerena tržišna ekonomija pretpostavlja državnu vlast koja može zacrtati pravila za saradnju slobodnih građana i koja može garantovati tu slobodu, što bi moralo biti cilj moderne države blagostanja. Ekonomija koja ne zadovoljava zahtev za blagostanjem i socijalnom pravdom ne može funkcionisati u demokratskom društvu.

Privatno imovinsko pravo čini osnovu tržišne ekonomije. Pravo ljudskog bića da raspolaže svojom imovinom samim tim pripada preduslovima slobode. U slučaju kada bi se ukinulo imovinsko pravo i ljudima oduzelo preuzimanje lične odgovornosti,  onda bi  i  demokratija  izgubila  svoj  sadržaj.  Sve više  ljudi  mora dobiti mogućnost da u sve većem opsegu budu nezavisni i snose odgovornost vlasništva. Rasprostranjeno vlasništvo je garancija slobodnog društva.

Saradnja unutar preduzeća između vođstva i ostalih zaposlenih je nužna. Sindikalne organizacije vrše važnu demokratsku funkciju, što je nužnost da bi srpsko radno tržište moglo funkcionisati spretno. Ali izbor konzumenata u zemlji i izvan njenih granica je to što određuje  razvoj privrede i usmerenje proizvodnje.

Tehničkim i ekonomskim promenama menja se i uloga čoveka u radnom životu. Povećavaju se mogućnosti za stvaranje sigurnih, inspirativnih i osmišljenih  radnih odnosa. O ovim mogućnostima treba se pobrinuti. Autoritativni oblici rada mogu se zameniti timskim radom. Raspodela zadataka i donošenja odluka u radnom životu mogu se menjati.

Pravo na suodlučivanje zaposlenih može ubrzati revitalizaciju radnog života. Ali stare autoritete ne smeju zameniti novi. Pravo na suodlučavanje je sredstvo da se u okviru tržišno-ekonomskog sistema razvije lična inicijativa, preuzimanje odgovornosti i radno zadovoljstvo.

Verom u budućnost i razboritošću izgradićemo bolju budućnost. Poverenje u nauku, tehniku i razvoj je vera u sposobnost čoveka da oblikuje svoju budućnost.

2.10.    LjUDSKA SREDINA I RESURSI

Tokom poslednjih godina svest o problemima zagađivanja ljudske sredine je uveliko porasla.Zagrevanje naših stanova, saobraćaj, izvesne industrije itd., sa sobom nose zagađivanje vazduha i vode. Zagađivanje se tiče svih ljudi, čak i budućih generacija.

Mi želimo da imamo otvoreno i slobodno društvo i socijalnu sigurnost, ali želimo takođe da imamo i zdravu ljudsku sredinu. Zato se dalje uništavanje ljudske sredine mora zaustaviti i ono što je uništeno ispraviti koliko je maksimalno moguće. Moramo biti spremni da iz zajedničkih resursa izdvojimo ono što je potrebno za aktivnu zaštitu ljudske sredine, a to se može postići uključivanjem u kontrolisane industrijske, stambene i poljoprivredne zone koje garantuju kvalitetnu budućnost građana Srbije. Dobra nega ljudske sredine zahteva međunarodnu saradnju, kako na planu naučne saradnje tako i po pitanju praktičnih mera za zaštitu ljudske sredine. U visokorazvijenim industrijskim zemljama poslednjih deset godina je dolazilo do neprekidnog povećanja eksploatacije prirodnih bogatstava. Ova potrošnja rezervi se mora usporiti u ime zajedničkog interesa čovečanstva.  Potreba za dobro vodećim domaćinstvom i štednjom postaje svakim danom sve jača. Nega prirode se mora sagledati kao deo opšte i potrebne štednje rezervi. Aktivna  i dalekosežna nega prirode je neizbežna kada je u pitanju balansirano očuvanje prirodnih rezervi. U sadašnjem društvu potrošača proizvodi se velika količina otpadaka. U budućnosti ovi tragovi naše potrošnje moraju se preobraziti ili konačno obraditi na takav način da se rezerve štede, a ljudska sredina štiti.

2.11.    KULTURA

Otvoreno društvo znači slobodan izbor ličnih životnih stavova i oblika života. Ova sloboda izbora je odlučujuća kada su u pitanju mogućnosti pojedinca da iskoristi kulturne vrednosti i time razvije svoju ličnost. Drugi preduslov je da obzir i tolerancija karakterišu društvo. Razumevanje i poštovanje su potrebni za sve različite poglede koji se ne kose sa demokratskim društvenim sistemima.

Najbolja zaštita otvorenog društva je znanje. Upravo zato je važno da  društvo snosi odgovornost za svestrano i objektivno obrazovanje kao i za naučna istraživanja.  Prema  našem  mišljenju,  ne  sme  se  popuštati  na  zahtevima  za kvalitet. Sva nastava i obrazovanje morali bi imati za cilj kako da prenose znanja, tako i da izgrađuju sposobnost rasuđivanja i zrelost pojedinca.

Naša dužnost da dobro poslujemo sa nasleđem prošlih generacija i da ga razvijamo je veoma važna, pogotovu danas, u oblasti kulture. Mi, Republikanci, smatramo svojim najvažnijim zadatkom da sačuvamo norme i pogled na čoveka koji proizilazi iz hrišćanstva i koji je osnova naše civilizacije.

Mi želimo da se Srbija razvija u miru i slobodi. To zahteva stalnu opreznost i aktivan rad. Razne ideologije i interesi velikih sila suprotstavljaju se jedni drugima u neposrednoj blizini naše zemlje. Globalni problemi pravde su daleko od rešenja. Ljudsko pravo na slobodu koje mi shvatamo kao osnovu društva primenjuje se u većem delu sveta.Princip spoljnopolitičke nezavisnosti ciljane na neutralnost u ratu, je jako ukorenjen u Republikanskoj partiji. Da bismo mogli doprineti stabilnosti na Balkanu i da bismo mogli osigurati sopstvenu nezavisnost u slučaju konflikta u našoj blizini ona se mora podupreti jakom totalnom odbranom. Odbrana nam pruža spoljnu sigurnost koja je preduslov naše slobode.

Spoljna politika mora imati široko rasprostranjene korene u građanstvu. Ona počiva na poštovanju ideja demokratije i lične slobode što je preduslov svetu mira i socijalne pravde.

Naše vreme karakteriše sve veća potreba za internacionalnom saradnjom u rešavanju nacionalnih i internacionalnih problema. Nacionalna država  je premala za takve zadatke.

Za Srbiju je prirodno da teži sve produbljenijoj saradnji na svim poljima društvenog života sa susednim zemljama sa kojima imamo zajedničku granicu i svim evropskim zemljama koje imaju ista vrednovanja kao i mi. Pretnje miru se otklanjaju nastojanjima za produbljenom saradnjom i povećanim međunarodnim razumevanjem. Treba težiti opštem razoružanju.

Naše blagostanje zasnivaće se na slobodnoj razmeni robe, znanja ideja i  ljudi između zemalja. Slobodna trgovina je osnovni preduslov ne samo  za blagostanje u našoj zemlji već i za ekonomiju sveta u celini. Bez slobodne i ekspanzivne svetske trgovine pogoršale bi se drastično mogućnosti zemalja u razvoju.

Budućnost mora nositi sa sobom sve širu i dublju saradnju preko granica. Nacionalna rešenja svih problema nisu više moguća. Naše mogućnosti daljeg razvoja našegdruštva su u zavisnosti od naše spremnosti da budemo otvoreni za internacionalnu saradnju, razmenu iskustva i razvoj.

3.   OPERATIVNI PROGRAM

3.1.   DEMOKRATSKA I PRAVNA DRŽAVA

Sloboda i demokratija su preduslov jedno drugome. Narodna uprava je rođena iz težnje da se ljudi oslobode od prinude i potlačenosti. Osnove demokratije su ideje o jednakoj vrednosti svih ljudi, bez obzira na pol, rasu i poreklo. Ona se ostvaruje slobodnim izborima sa opštim i jednakim pravom glasa. Demokratija pretpostavlja slobodu izgovorene i pisane reči, te i ekonomsku slobodu. Slobodna konkurencija između pogleda, ideja i stavova je njen životni nerv.

Sloboda je preduslov odgovornosti- samo slobodni ljudi mogu snositi odgovornost za sebe same, svoje bližnje i društvo. Odgovornost je na odgovarajući način preduslov slobode. Obzir i tolerancija daju slobodi ljudsku sadržinu. Etika i moral, koji svoje korene imaju pre svega u hrišćanstvu, daju snagu i smisao.

Pravna država obezbeđuje pojedincu osnovne slobode i prava. Javno korišćenje vlasti mora biti vezano zakonom i nikada se time ne sme ići tako daleko da se dovedu u pitanje slobodno društvo i nezavisnost pojedinca.

3.2.   GRAĐANI U SARADNjI

Srbija će ostati da bude konstitucionalna država.Kroz nju će se  objedinjavati težnja za kontinuitetom i istorijskom vezom za otvorenom narodnom upravom.

Država i opština su zajednički instrumenti građana i moraju se koristiti za njihovu dobrobit.

Javni sektor mora štititi građane od spoljnjeg i unutrašnjeg pritiska, mora garantovati njihovu osnovnu socijalnu sigurnost i mora štititi njihov život, njihovo zdravlje i njihovu imovinu.

Država i opština moraju biti zaštita pojedinca a i nepristrasno rešavati sporove. Moraju doprinositi stvaranju otvorene i slobodne društvene klime, time da će odgovorno čuvati slobode i prava pojedinca.

3.3.   GRAĐANIN I DRŽAVA

Oblici rada Skupštine moraju se razviti da bi se pojačale njene mogućnosti kontrole vlasti vlade. Vlada se može uvek pozvati da da odgovor na aktuelna pitanja. Moraju se uvesti javna ispitivanja skupštinskih odbora.Ovim dobija na važnosti kontrola vladine delatnosti od strane skupštinskog konstitucionalnog odbora. Skupština mora posedovati dovoljno resursa da bi mogla vršiti samostalnu kontrolu.

Zakonodavna vlast je prema obliku vlasti rezervisana za Skupštinu. Zakoni trebaju da budu jasni i jednoznačni. Stvarna normativna vlast mora se u većem stepenu vratiti zakonodavnom skupu. Voluntarizam se u zakonodavstvu u mora ograničiti.

Izborni periodi trebaju da budu na 4. godine. Skupštinski izbori moraju biti izdvojeni od ostalih izbora. Pravo na glas za skupštinske izbore moraju imati samo državljani Srbije, i oni stalno nastanjeni u inostranstvu.

Plebiscitom, građani Srbije će u budućnosti učestvovati u nizu ključnih društvenih, nacionalnih, političkih i kulturnih pitanja od interesa za Srbiju, što će ojačati demokratiju.

Jednakost između muškaraca i žena u društvu mora značiti iste mogućnosti i u političkom životu. Kotiranje za mesta političkih predstavnika je u suprotnosti sa time.

Ustav štiti slobode i prava. Potpuna saglasnost mora vladati između srpskog zakonodavstva i zahteva postavljenih u konvenciji Evropskog saveta za ljudska prava, te zahteva koji proizilaze iz odluke Evropskog suda. Time se između ostalog osnažuje roditeljsko pravo, zaštita privatne svojine i slobode privređivanja i zanatstva.

Novi zakoni i odredbe moraju se pomno ispitati u pogledu njihovih konsekvenci za pravnu sigurnost i integritet pojedinca. Zakoni moraju biti razumljivi građanima.Odnos između pojedinca i vlasti ne sme se regulisati uopšteno formulisanim zakonima i generalnim klauzulama. Retroaktivno zakonodavstvo na štetu pojedinca ne sme postojati. Pravo sudova na proveravanje zakonitosti je važan element pravnog društva.

Ozbiljne intervencije kod pojedinaca kao npr. zbrinjavanje dece, psihički bolesnih i uživaoca alkohola i narkotika, moraju se ograditi jakim garancijama u odnosu na pravnu sigurnost pojedinca.

Pravna sigurnost u delovanju organa vlasti mora se pojačati. Građanin bi trebalo da brani svoje pravo protiv organa vlasti. Odluke organa vlasti se moraju podvrgnuti kontroli. Službenička odgovornost bi se morala zahtevati i građani bi trebali da imaju pravo da podignu pravni spor protiv službenika pojedinca. Pojedinac mora dobiti opravdanu odštetu za pogrešan rad organa vlasti.

Iz pravno sigurnosnih razloga i da bi se suzbili paralelni pravni sistemi, sporove treba principijelno rešavati u opštim sudovima. Parnice koje se tiču uslova u radnom životu pojedinca moraju se ograničiti na suđenje u sporovima između kolektivnih potpisnika dogovora.

3.4.   GRAĐANIN I OPŠTINA

Težnja da se pojača položaj pojedinca i ograniči ekspanzija javnog sektora povlači konsekvence za uslove opštinskog delovanja.Opštinska demokratija se mora pojačati, a i rad voditi tako da žitelji u opštini u sve većem opsegu svojim slobodnim izborom određuju kako smer tako i opseg rada. Državno upravljanje opštinama, zakonima, odredbama i državnim dotacijama moramo ukinuti.

Ovlašćenja opštine prema stanovnicima opštine moraju se jasno odrediti zakonom. Povećana pravna sigurnost će se postići jednoznačnim zakonima i dobrim mogućnostima za građane da pozovu opštinu na odgovornost za zloupotrebu vlasti.

Opštinsku samoupravu treba sačuvati. Pojačana opštinska demokratija se postiže deobom opština (MZ), opštinskim plebiscitima kroz potpune opštinske izbore. Savetodavni plebisciti po izvesnim opštinskim pitanjima i izdvojeni opštinski izbori pojačavaju interes za lokalne izbore.

Opštinska delatnost, kao npr. društvena briga o deci, nega i obrazovanje, mora konkurisati sa privatnom delatnošću. Tada je moguće usluge bolje prilagoditi individualnim potrebama i željama, a i raspoloživi resursi koriste se bolje. Sloboda izbora jača nezavisnost građana i ograničava polje opštinske delatnosti. Opštinska potpora se mora davati pod istim uslovima, kako sopstvenoj, tako i privatnoj delatnosti.

3.5.   GRAĐANIN I ORGANIZACIJA

Pravo organizovanja u udruženja i interesne organizacije je samo po sebi jasno u slobodnom društvu. Mnoštvo organizacija je bogatstvo. Važno je za pojedinca da zajedno sa drugima može štititi zajedničke interese.

Organizacije moraju biti nezavisne u odnosu na državu i opštinu. Kada organizacije dobiju politički uticaj i preuzmu zadatke organa vlasti, demokratija slabi i pravna sigurnost opada. Nezavisni položaj organizacija podriva se kada one srastu sa javnim sektorom.

Centralizovano usmeravanje društvenog života se mora prekinuti. Organizacije ne smeju imati nikakav povlašćeni položaj kada se radi o političkom uticaju. One ne moraju biti zastupljene u državnim upravama organa vlasti ili komunalnim upravama i odborima. Njihova zastupljenost u državnim komisijskim ispitivanjima se mora ograničiti samo na pitanja za koja poseduju posebnu kompetenciju.

Zakonodavstvo na radnom tržištu mora štititi pravo pojedinaca u svojstvu radnika, posloprimaoca ili poslodavca. Članstvo u nekoj organizaciji ne sme biti preduslov za uticaj na radnom mestu. Pravo da se učlanjuje ili ne u neku organizaciju mora biti neprikosnoveno. Sloboda udruživanja zagarantovana ustavom mora se pojačati zabranom klauzula za organizacije. Organizacije sa zakonskim pravom pregovaranja dobiće pravo pregovaranja od države. Njihova delatnost ima veliki ekonomski značaj za članove čija se prava upravo zato moraju regulisati zakonom. Između ostalog, pravo istupanja se mora štititi.

3.6.   POLITIČKI INTEGRITET

Budućnost mogućnosti paralelne obrade podataka iz velikih kompjuterskih registara je pretnja ličnom integritetu. Zato se mora ograničiti pravo organa  vlasti da zahtevaju i skladište podatke o pojedincu. Korišćenje matičnog broja  mora biti restriktivno. Ograničenje mogućnosti paralelne obrade mora važiti i za državne organe vlasti. U svakom posebnom slučaju se mora zahtevati dozvola od kompjuterske komisije, a i davanje dozvola mora biti restriktivno. Žalbe će proveravati sud vlade.

Jedan celovit zakon o integritetu pružiće pojedincu zaštitu protiv povreda od strane javnog sektora ili drugih pojedinaca. Odredbe zakona o čuvanju tajne se ne smeju podrivati time da se državni organi vlasti ovlaste generalnom obavezom da se međusobno moraju informisati.

Svaki građanin može dobiti sve podatke o sebi koji su uskladišteni u kompjuterima. Za svaki kompjuterski registar mora postojati po jedno odgovorno lice. To lice snosi odgovornost o tome da su podaci u registru tačni i da se greške isprave. Ovim pojedinac dobija mogućnost da i u praksi zahteva odgovornost za netačne podatke.

Odnos izmeću pojedinca i javnog sektora mora se oblikovati tako da potreba za kontrolom bude minimalna. Time se smanjuju zahtevi za informisanje o pojedincu. Ograničenje prava državnih organa vlasti da prikupljaju informacije o pojedincu je takođe preduslov za očuvanje principa javnosti. Kompjuterska tehnika se mora koristiti tako da je moguće objediniti princip javnosti sa jakom zaštitom čuvanja tajnosti podataka o pojedincu.

U ovim okvirima kompjuterska tehnika može biti pomoćno sredstvo za bolje usluge građanima. Ona pruža mogućnost za efektivnu administraciju, a da se ne razvije u pretnju integriteta.

3.7.   MEDIJI ZA MASOVNU KOMUNIKACIJU

Slobodna reč je osnova otvorenog društva i preduslov demokratije. Mnogostranost medija masovne komunikacije je uslov za slobodnu reč i informacije.

Mediji za masovnu komunikaciju moraju biti nezavisni od državne vlasti. To je pretpostavka za slobodu reči, a time i mnogostrano prenošenje vlasti. Svi mediji moraju uživati podjednaku jaku zaštitu Ustava.

Mnogostranost i samostalnost koje sloboda štampe omogućava moraju važiti i za radio i televiziju. Radio-televizijski monopol će se ukinuti. Jedno javno radio- televizijsko preduzeće treba da pruži svestranu ponudu programa visokog kvaliteta za čitavu zemlju.

Novi mediji, npr. kablovska i satelitska televizija, povećavaju mnogostranost. Pravo slanja programa preko kabla mora biti slobodno. Ne sme postojati monopol za izgradnju kablovske mreže.

Štampa i druga preduzeća za masovnu komunikaciju ne smeju biti upućeni na određenu vrstu sredstava za produkciju. Mediji za masovnu komunikaciju se moraju prilagoditi tehničkoj sredini u društvu da bi ispunjavale svoj zadatak prema javnosti.

Dati prostor novim oblastima delatnosti je najvažnije po život štampe od državnih dotacija. Porez na reklamu se mora ukinuti. Dotiranje štampe biće ravnomerno raspoređeno i omogućiće joj se da slobodno koristi sredstva koja nova medija-tehnika nudi, a i da deluje u slobodnoj konkurenciji na području radija i televizije.

Pojedinac može zadovoljiti svoje pravo u slučaju nasilja od strane medija za masovnu komunikaciju. Zaštita, pre svega dece, od pornografije mora postojati.

3.8.   PRAVNA SIGURNOST

Država mora biti zaštita građana protiv nasilja kako od pojedinca tako i organa vlasti. Roditelji snose glavnu odgovornost da se deca vaspitavaju da poštuju norme i zakone. U okviru porodice deca moraju da dobiju sigurnost i vaspitanje kako bi bili slobodni i harmonični građani koji će suzbijati zloupotrebu alkohola i narkotika i sprečavati kriminal. Škola mora da prenosi stabilne norme i osnovne poglede na svet.

Osnova pravnog društva je nepristrasno zakonodavstvo i zakoni utemeljeni  na pravnoj svesti građana. Pravna regulacija ljudskog i ekonomskog života obezbeđuje poštovanje zakona. Primarni zadatak zakona mora biti da reguliše saradnju između slobodnih građana te pravo i obaveze pojedinca u odnosu na javni sektor. Zakoni određuju okvire delovanja pojedinca, ali ne smeju biti sredstvo kojim se upravlja njegova sadržina. Sva javna vlast se mora vršiti u okviru zakona. Zakoni moraju  biti jednoznačno oblikovani tako da proizvoljnost u zakonodavstvu bude sprečena.

Borba protiv kriminala u jednom pravnom društvu je moguća samo ako zakoni i zakonodavstvo uživaju puno poštovanje i poverenje građana. Policija mora snositi odgovornost za javni red i sigurnost građana u odnosu na njihov život i imovinu, a i suzbijati i goniti kriminal. Gradski policajci mogu uveliko da doprinesu u suzbijanju kriminaliteta. Važnost otkrivanja sklonosti ka kriminalu mora biti polazna tačka rada policije na suzbijanju kriminala. Resursi policije za rad na suzbijanju kriminala treba da se uvećavaju. Kriminal treba rasvetliti i na taj  način ga sprečiti.

Zloupotreba narkotika je uzrok mnogim kriminalnim delima i velika je pretnja, kako za zavisnike i njihove rođake, tako i za druge potencijalne žrtve tog kriminala. Srbija mora biti društvo bez narkotika. Borba protiv narkotika mora se primarno uperiti protiv organizovanog kriminala, prikrivanja ukradenih stvari i trgovine na ulici. Korišćenje narkotika koje nije medicinski uslovljeno je zloupotreba i mora se smatrati kriminalom. Oni koji zloupotrebljavaju narkotikemoraju se odmah zbrinuti i mora im se pružiti nega i rehabilitacija.

Kazne moraju reflektovati ozbiljan karakter narko-kriminala. Kazneni zavodi moraju biti čisti od narkotika.

Zaštita građana je zahtev od kojeg se ne odstupa u pravnom društvu. Kazneno zakonodavstvo mora se temeljiti na odgovornosti pojedinca za sopstvena dela, na pravdi i konsekvencama kazni. Kazna, između ostalog, mora imati za cilj da  zastraši od kriminala. Kazna izdržavanja zatvora se normalno mora dosuđivati kao posledica za ozbiljan kriminalitet. Vreme između kriminalnog dela i kazne mora biti kraće. Treba uvesti posebne dežurne sudove na probu i kombinovati ih sa diferenciranim sistemom kazni.

Društveno zbrinjavanje kriminalaca mora imati za cilj ponovno prilagođavanje zbrinutog uređenom životu, i u okviru zakona. Zatvorska nega se mora poboljšati pojačanom diferencijacijom između različitih kategorija zatvorenika. Uslovno puštanje na slobodu mora se vršiti restriktivno i samo u obliku nagrade  za dobro vladanje, te biti izraz činjenice da je ponovno prilagođavanje moguće.

Uslovno puštanje na slobodu se neće vršiti pre nego što je veći deo vremena doslužene kazne odslužen.

Služba u društvenom sektoru mora postojati kao poseban oblik nege za mlade kriminalce kao alternativa kaznama u zatvoru.

Novi oblici nege na slobodi, npr. intenzivni i ugovorni nadzor, moraju se isprobati. Efektivnom negom na slobodi zatvorska kazna se u mnogim slučajevima može skratiti i ponovni kriminal sprečiti.

Žrtve kriminala moraju biti obeštećene. To je krajnja odgovornost države. Interesi žrtve kriminala ne smeju se zanemariti pred interesima kršioca zakona.

Angažman ljudi u svojstvu staratelja, nadzornih lica i lica izabranih za savet i pomoć može mnoge vratiti životu u kojem se zakoni poštuju. Njihov rad je važan doprinos društvenoj nezi kriminalaca i treba ga podržavati.

3.9.   RELIGIJA I CRKVA

Hrišćanska i humanistička shvatanja čine osnovu našeg društva. Ova osnova se mora sačuvati i pojačati. Nedovoljna saznanja o hrišćanstvu su smanjila razumevanje našeg kulturnog nasleđa. U društvu u kojem se etnička pitanja i duhovne vrednosti gube, zadatak crkve postaje neophodan.

Princip slobode vere je sam po sebi jasan. Slobodno društvo pretpostavlja toleranciju prema drugačijem načinu mišljenja i dopušta različitim verskim zajednicama da iznesu svoju poruku.

Crkva je neotuđiv deo našeg hrišćanskog nasleđa. Ona zato mora i dalje biti otvorena narodna crkva koja deluje u svim delovima zemlje. Srpskoj crkvi i svim drugim priznatim verskim zajednicama se mora dati puna sloboda da odlučuju o sopstvenim stvarima. Njihove crkvene zgrade i njihova kulturna bogatstva treba sačuvati i negovati kao stazu žive delatnosti crkve.

Svim slobodnim hrišćanskim zajednicama se trebaju pružiti dobri radni i ekonomski uslovi. Njihov obrazovni rad s omladinom uz muzičke i muzičko-vokalne aktivnosti treba da dobije istu potporu koju dobijaju i druge dobrovoljne organizacije.

Nastava religije u školi ima veliki značaj za razvoj dece i omladine i razumevanju drugih ljudi. Ona mora svestrano osvetliti hrišćanstvo i pružiti znanja o njemu, ali takođe pružiti uvid i u druge poglede na život. Predmet mora biti čvrsto zastupljen na svim stadijumima osnovne škole.

Nesigurnost u osnovnim pogledima na svet čini čoveka neodlučnim i da se oseća bez korena. Nastava mora dovesti do razumevanja da je glavni deo opšteprihvaćenih pravila za ljudsko ophođenje u našoj zemlji utemeljen u hrišćanskoj tradiciji.

3.10.SLOBODNA EKONOMIJA

U tržišnoj ekonomiji ekonomski razvoj određuju pojedinci, domaćinstva i preduzeća. Kad čine izbor robe i usluga odlučuju istovremeno o smeru proizvodnje i njenom obimu. Sloboda Srbije, njeno blagostanje i socijalna sigurnost porašće u odnosu na zapadni svet, zahvaljujući slobodnoj ekonomiji.

Tržišna ekonomija zasnovana na dobrovoljnoj saradnji između pojedinaca i njihova težnja za blagostanjem stvara ekonomski prirast. Tržišna ekonomija ima prednost nad svim ekonomskim sistemima kad je u pitanju da se mnoštvu ljudi osigura visoki materijalni standard, socijalna sigurnost i najveća sloboda izbora. Tržišna ekonomija znači takođe i najdecentralizovanije donošenje odluka.

Tržišna ekonomija je ekonomska mnogostranost. Ona nudi dobre uslove za efektivnu proizvodnju, time da se odluke donose tamo gde je i kompetencija. Mnogi  se proizvođači takmiče da izađu u susret zemljama potrošača. Najjeftiniji i najbolji proizvođač ostvaruje profit i gura razvoj napred. Sloboda nauke i privrede, slobodno stvaranje cena, slobodna trgovina i slobodno kretanje kapitala čine osnovne sastavne delove tržišne ekonomije. Privatno pravo svojine je osnova tržišne ekonomije. Pravo svojine mora biti rasprostranjeno. Svi bi trebalo da imaju mogućnosti da uštede sopstveni kapital, i da ga plasiraju po ličnom ubeđenju. Podržavati slobodan izbor plasiranja kapitala znači nerv za ekonomski priraštaj, tj.neophodnost za stvaranje novih materijalnih vrednosti. Stabilna pravila igre preko ekonomskog života zacrtavaju okvir u kome preduzeće i domaćinstva sarađuju slobodno. Svi pojedinci i sva preduzeća, a takođe i javni organi , moraju poštovati tuđu svojinu i ekonomska prava. Javna delatnost, ipak, ne sme postati tako zamašna da predstavlja pretnju slobodnoj ekonomiji.

Ekonomska sloboda je nužan uslov slobodnog društva. Tamo gde nema ekonomske slobode tlači se sloboda i u drugim oblastima. Sve tržišne ekonomije nisu demokratije, ali sve demokratije su države sa slobodnim ekonomskim sistemom. Razvijati tržišnu ekonomiju, znači podržavati slobodu, demokratiju i blagostanje.

3.11.EKONOMIJA U RAZVOJU

Ciljevi ekonomske politike moraju biti ekonomski porast, rasprostranjena individualna sopstvenost, stabilne cene i puna produktivna zaposlenost u čitavoj zemlji. Rasprostranjena individualna sopstvenost doprinosi dobroj raspodeli dohotka.

Dohodak pretpostavlja da rad, štednja i preduzetništvo pružaju zamenu koja odgovara zahtevima građana za pravdom. Stabilne cene, produktivna uposlenost i ekonomski prirast uslovljavaju jedno drugo. Ekonomski razvoj se ne može administrirati političkim odlukama. Nasuprot tome, država može zacrtavajući preuske okvire ekonomskoj delatnosti ograničiti neophodne uslove za ekonomski napredak. Ekonomska politika mora poboljšavati načine funkcionisanja tržišne ekonomije i otklanjati prepreke koje se ispreče u raznim oblastima.Ekonomsko- politička sredstva upravljanja, kao npr. porezi i novčana politika, daju dobre rezultate ako deluju na tržištima koja funkcionišu. Inače se zamenjuju navodni neuspesi tržišta političkim neuspesima. Poverenje u pojedince i preduzeća mora zameniti neobuzdanu veru u moć države da upravlja i ispravlja.

Tehnički napredak stalno stvara nove mogućnosti ekonomskom razvoju. Upravo stojimo pred zamašnom promenom koja se bazira na porastu nove tehnologije, između ostalog u oblastima kompjuterske tehnike, biološke tehnike i tehnike materijala.

Koristiti nove mogućnosti je veliki i iziskujući zadatak. Uslov je da ekonomska politika bude usmerena na otklanjanje prepreka promenama, individualnim inicijativama i ekspanziji slobodnih preduzeća. Bez ovakvog usmerenja politike, Srbija se ne može okoristiti mogućnostima budućnosti.

3.12 .RASPROSTRANjENO VLASNIŠTVO

Ekonomska politika mora ići na ruku rasprostranjenom vlasništvu. To pruža sigurnost domaćinstvima, a šire gledano nezavisnost stvara osećaj odgovornosti.

U tržišnoj ekonomiji dolazi do akumulacije bogatstva uglavnom kod  pojedinca. To se odnosi na sve vrste vlasništva, a posebno na kapital preduzeća voljnih da preuzmu odgovornost.

Razvoj ka sve većoj institucionalizaciji vlasništva preti da oslabi  tržišnu ekonomiju. Funkcija posedovanja se pasivizira i privreda se birokratizuje, a ekonomski život gubi razvojnu energiju kad se direktna veza između standarda pojedinca i napretka preduzeća istanji.

Postoje takođe važni društveno-ekonomski motivi da se podstiče povećana individualna štednja. To je posebno važno kada javni sektor pokazuje deficit. Stvaranje kapitala jača ekonomski porast i omogućuje sutrašnji standard. Za sve to je neophodna pravna država.

Imovinsko pravo se ne sme podrivati nasiljem od strane vlasti teškim poreskim odredbama i zakonima koji jako sužavaju pravo ljudi da raspolažu svojim sredstvima. Svako domaćinstvo mora dobiti mogućnost da stvori ušteđevinu. Poresko i tehnički bi morala biti povlašćena štednja u bankama i u akcijama. Interesi manjih vlasnika akcija moraju dobiti jaču zaštitu.

Zaposleni bi mogli štedeti u obliku akcija u sopstvenom preduzeću. Izvesna godišnja suma po zaposlenom mogla bi se dozvoliti za nabavku akcija u sopstvenom preduzeću, a da se ta beneficija ne oporezuje. Moralo bi biti moguće i dogovoriti se o platnim odbicima za štednju sa slobodnim izborom investiranja.

Namenska štednja za sopstveni stan i vikendicu mora se podržati. Opštine moraju ponuditi stanarima da u sopstveno vlasništvo ili u zadružno stambeno otkupe stanove od komunalnih stambenih preduzeća, a opština bi mogla biti žirant. Svako mora imati mogućnost da poseduje svoj stan.

Dobra privredna klima pomaže stvaranje imetka, posebno u malim preduzećima. Što je više vlasnika preduzeća, to je veća rasprostranjenost bogatstva.

Kolektivni platni fondovi povećavaju daljnju koncentraciju vlasništva. Privatno vlasništvo se podriva. Ekonomski život se kolektivizira. Ovakav razvoj  je suprotan osnovnim principima našeg ekonomskog sistema. U najmanju ruku to je pretnja slobodnoj ekonomiji i demokratiji. Zato će kolektivni platni fondovi biti ukinuti.

Država i komunalna ekspanzija vode dugoročnoj smanjenoj štednji u domaćinstvima. Motivi za štednju su slabiji kad javni sektor preuzima sve veći deo odgovornosti za pomoć građanima. Mogućnosti i interes za štednju opada ako inflacija i visoki porezi umanjuju prihode i čine nerentabilnom štednju u obliku bankovnih uloga i akcija.

3.13 .STABILNE CENE

Inflacija šteti ekonomskoj stabilnosti i slozi u društvu. Ona dovodi do besposlice i otežava preduzećima i domaćinstvima da planiraju svoju ekonomiju. Inflacija minira preduslove rada i štednje i čini da raspodela društvenih zaliha bude nepravedna.

Konkurencija i slobodna trgovina pritiskaju cene i zato su preduslovi ekonomske politike stabilizacije i stabilne cene. Ne može se boriti protiv inflacije zaustavljanjem cena, regulacijom cena ili uvoznim restrikcijama.

Partneri radnog tržišta snose posebnu odgovornost da se porast cena zauzda umerenim razvojem plata. Da bi ekonomska politika mogla voditi ka stabilnim cenama, moraju plate odgovarati povećanju proizvodnje.

Niski porez i smanjenje dažbina u privredi reduciraju inflacioni pritisak. Poreska politika koja pogoršava uslove rada i štednje vodi porastu cena. Ravnoteža  između  izdataka  javnog  sektora  prihoda  dopušta  nizak  nivo  kamata i podstiče investicije koje utiču na porast. Ako borba protiv inflacije urodi plodom, postaje takođe moguće kroz pojačanu valutu ograničiti povećanje cena koje dolazi spolja, umesto prinudnih devalviranja koja povećavaju inflaciju.

3.14.    PUNA PRODUKTNA UPOSLENOST

Današnje ulaganje u mašine, fabrike, poslovne ideje i znanja određuje sutrašnje radne prilike.

Investicije određuju današnji profit i očekivanja od budućnosti. Rad svima pretpostavlja politiku koja omogućava stvaranje i porast rentabilnih preduzeća. U takvim slučajevima razvijaju se nove branše, nova tehnika i nove poslovne oblasti. Spretno prilagođavanje je moguće samo u pokretnoj ekonomiji gde preduzeća idu za dobitkom, gde je slobodno kretanje kapitala i gde ljudi mogu da biraju posao.

Niska nezaposlenost pretpostavlja dobru moć prilagođavanja u čitavoj ekonomiji promena zanata, preduzeća, branše ili mesta življenja postaju lakši ako su marginalni porezi niži i ako je proces stvaranja dohotka prilagođen tržištu.

Produktivna i stalna zaposlenost doprinosi da potrošači uživaju  kvalitetne proizvode i usluge. Rad se na dužim stazama ne može kupovati subvencijama ili javnim ulaganjima povećanjem poreza.

Punu produktivnu zaposlenost pospešuje dobra privredna klima. Država mora smanjiti troškove preduzeća niskim porezima i čvrstim ekonomskim pravilima igre bez primesa birokratije koja sputava. Time država uvodi red u svoje finansije i doprinosi da inflacija bude niža, a samim tim podstiču i uslovi za smanjenu nezaposlenost.

Partneri na radnom tržištu moraju imati slobodu da zaključuju dogovore. Ta sloboda se mora koristiti sa osećanjem odgovornosti. Povišica plata koje odgovaraju porastu proizvodnje i koje se prilagođavaju potražnji radne snage daju više radnih mesta u preduzećima u razvitku. Dogovori koji povećavaju cene vode neizbežno u besposlenost. Zato se formiranje plata mora bolje prilagoditi platnoj moći različitih preduzeća i branši, a i konkurenciji.

Puna produktivna uposlenost se ne može nikada ostvariti ako dogovori slabe moć konkurencije preduzeća. Država ne sme devalvacijama ili subvencijama naknadno ispravljati stanje previsokih cena. To daje podsticaj pogrešnim predstavama o mogućnostima ekonomske politike i preuzima na sebe odgovornost partnera na radnom tržištu za zaposlenost.

Državna platna politika koja ima za cilj da preuzme ovu odgovornost ne funkcioniše i smanjuje slobodu. Država mora olakšati partnerima da zaključuju nominalno niske dogovore. Država i opština u svojstvu poslodavca moraju sarađivati da se nivo plata i cena usklađuje. Nedovoljna povezanost stručnog obrazovanja i tržišta rada jeste jedan od uzroka visoke nezaposlenosti omladine. Obrazovanje učenika u privredi može pojačati kvalitet obrazovane radne snage.

Da bi se mladi mogli zaposliti moraju postojati dovoljne razlike u platama ako se uporede sa nadoknadom školovanijoj i iskusnijoj radnoj snazi.

3.15.    REGIONALNA RAVNOTEŽA

Razvojno usmerena preduzeća su najbolja garancija za regionalnu ravnotežu. Zato ekonomska politika mora unapređivati prirast u čitavoj ekonomiji. Regionalna nivelacija po cenu gubljenja ekonomskog porasta ne doprinosi dugoročnom blagostanju u dotiranim regijama.

Davanje dotacije preduzećima ili branšama u krizi prolongira prilagođavanje koje je posebno važno u regijama sa velikom besposlicom. Regionalna politika koja konzervira zastarelu privrednu strukturu radi protiv sopstvenih ciljeva. Sopstvena životna snaga preduzeća zamenjuje se zavisnošću od dotacija. Zemljoradnja i šumarstvo su osnovne privrede retko naseljenih oblasti. Ipak, tehnički razvoj pruža dobre mogućnosti za manje jedinice i geografsku decentralizaciju čak i u industriji i uslužnim delatnostima. Ove mogućnosti se moraju koristiti.

Regionalna politika se mora voditi generalnim sredstvima. To su manji porezi i porezi poslodavaca nego u ostalim delovima zemlje. Time se suzbija samovolja i izvitoperena konkurencija. Generalna sredstva ujednačavanja regionalnih razlika su osim toga u saglasnosti sa srpskim međunarodnim trgovačko- političkim obavezama. Selektivne dotacije treba svesti na minimum. Time rentabilna proizvodnja i unosni poslovi umesto povlašćenih dotacija postaju uslov za preživljavanje.

Solidarna platna politika takođe doprinosi gašenju preduzetnosti na retko naseljenim oblastima. Zato je potrebna fleksibilnija platna politika.

3.16.    OGRANIČEN JAVNI SEKTOR

Država i opština igraju važnu ulogu u modernom društvu. Zadaci koje država i opština izvršavaju moraju se izvršiti dobro. To pretpostavlja ograničenje delatnosti javnog sektora na oblasti u kojima ulaganja domaćinstava i pojedina ulaganja privrede nisu dovoljna.

Javni sektor ne sme biti preovlađujući deo čitave društvene ekonomije. Inače se ravnoteža između privatne i javne delatnosti pomera na način štetan po razvoj zemlje.

Preveliki i brzo rastajući javni izdaci su osnovni razlog što se srpska ekonomija nalazi u neravnoteži. Ekspanzija države i opštine potiskuje privatni sektor. Visok poreski pritisak, regulacije i izopačena konkurencija opterećuju domaćinstva i privredni život.

Celokupne javne finansije moraju biti u ravnoteži. Javni izdaci moraju se pokriti porezima i taksama. U takvom okviru ima mesta za vođenje uspešne političke aktivnosti.

Veliki dugotrajni deficiti u javnim finansijama su znak da je javni sektor prevelik. Deficiti vode u povećanu inflaciju i progresivnu nezaposlenost. Kamate rastu a time i cene investicija u privredi. Jaz između proizvodnje i konzumacije raste i izaziva sve veće probleme ravnoteže. Deficit će se ukidati. Ukidanje se vrši ograničenjem izdataka i politikom koja stimuliše porast u ekonomiji.

3.17.    NIŽI POREZI

Današnja Srbija ima visoke poreze što vodi slabom ekonomsko prirastu i lošem korišćenju rezervi.Stvarni poreski teret je teži od formalnog jer budžetski deficit znači samo odlaganje naplate poreza.

Visoki porezi podižu izdatke i cene, pogoršavaju snagu konkurisanja preduzeća . Pojedinac dobija manje za rad i štednju. Poreska osnova se podriva kada se rad, štednja i preduzetnost sprečavaju.

Prioritetni cilj je zato sniziti totalni poreski pritisak.Sniziti ga sukcesivno do nivoa koji imaju zemlje sa kojima konkurišemo. To se mora učiniti sniženjem poreskih stopa i totalnim ukidanjem nekih poreza.

Sniženje poreza mora pratiti sniženje izdataka da se kratkoročno ne bi došlo  do povećanog deficita u budžetu. Odmeravanje sniženja poreza i štednja  mora se uraditi tako da javne finansije budu u ravnoteži.U prvo vreme moraju se sniziti porezi na proizvodnju.Time se stimulišu rad, štednja i preduzetništvo. To znači da će oporezivanje konzumacije i ubuduće biti visoko. Povećanja poreza se ne smeju dozvoliti osim u izuzetnim prilikama.

Porez na rad zabija klin između vrednosti uloženog u proizvodnju i nadoknade koju pojedinac dobija.Time se prekidaju prirodne veze u ekonomiji.Raspodele rada i dodatni radni ulozi se manje isplate. Utaja poreza i „crna“ ekonomija rastu u opsegu. Komunalni porez na prihode zajedno sa taksama i dotacijama za izjednačenje poreza može finansirati komunalnu delatnost.Mora se uvesti različita stopa opštinskih poreza.Opštine koje imaju mogućnost da smanje poreze moraju to uraditi.

Državni porez na prihode u drugoj perspektivi treba da obuhvata visoke dohotke . U početku treba državni porez na prihode postaviti tako da marginalni porez na najobičnije prihode ne prelazi 20% sa maksimumom na 40% .Skala za državni porez na prihode mora imati punu zaštitu od inflacije . Deficit u izvoru sticanja se mora rešiti prema principu- porez prema ekonomskoj snazi, da se ne bi suzbijalo sitno preduzetništvo i drugo produktivno ulaganje sa rizikom.

U saglasnosti sa principom - porez prema ekonomskoj moći-mora se uvesti osnovni odbitak za decu u opštinskom oporezivanju. U kombinaciji sa pravom za odbitak za realne izdatke do izvesnog nivoa za čuvanje dece i nadoknade za negu poboljšaće se mogućnosti porodice da živi od sopstvenih prihoda.

Dodaci za lica sa povremeno niskim prihodima( sezonci, studenti…) se moraju rezervisati za domaćinstva sa tako niskim prihodima koje i pored reformisanog oporezivanja domaćinstva ne mogu dostići razložan životni  standard . Domaćinstva koja plaćaju porez ne bi trebalo da dobijaju dodatke za one sa provereno niskim prihodima. Oni koji dobijaju takve dodatke ne bi trebalo da istovremeno plaćaju porez.

Oporezivanje konzumacije mora se vršiti u obliku poreza na promet na dodatnu vrednost. Čak i porez na energiju se mora uzimati u obliku poreza na promet na dodatnu vrednost. Parcijalni porez na alkohol i duvan moraju postojati.

Porezi od poslodavca moraju se uzimati samo za finansiranje socijalnih osiguranja, pre svega za penzije i bolesničke hranarine. Uplaćeni porezi od poslodavca se moraju prikazati zaposlenom.

Porez na preduzeća mora biti državni. On mora biti na istoj visini poreza na prihode. Sa nižim porezom na preduzeća poreski sistem i poreska kontrola se pojednostavljuju. Preduzeća dobijaju veću slobodu u pogledu izbora metoda za pojačavanje svoje ekonomske osnove . Preduzeća moraju imati dobre mogućnosti konsolidacije. Dividenda mora podleći porezu nakon odbitka poreza na preduzeće.Ovim se onemogućava dvojno oporezivanje dividendi i stimuliše se štednja u akcijama. Porez na realizovani dobitak od akcija mora se pojednostaviti .Stari dobici od akcija se moraju osloboditi poreza.Time se porez na akcije prilagođava važećim internacionalnim normama.Porez na imovinu koči ulaganja koja stvaraju produktivan rad, zato ga je potrebno olakšati. Za većinu  porodičnih  preduzeća porez na imovinu je veliki problem jer ih prinuđuje pozamašnim prelivanjem novca iz poslovne delatnosti kako bi platili svoje poreze.

Zato će se porez na imovinu morati ukinuti što se tiče radnog kapitala manjih i srednje velikih preduzeća.Porez na nasleđe se mora ublažiti da bi se olakšala smena generacija.

Komplikovano poreskozakonodavstvo predstavlja rizik da će se razviti u nepopularno društvo kontrole. Zahtevi poreskih vlasti o izgrađenoj poreskoj kontroli prete da narede tu kontrolu nad pravnom sigurnošću građana i njihovim integritetom.

Rasulo opšteg poreskog morala je ozbiljan problem.Velike sume prihoda sakrivaju se od opšteg sektora dok istovremeno lojalne platiše poreza nose sve teže poresko breme. U mnogim oblastima je ova skrivena delatnost dobila takve proporcije  da preti egzistenciji ozbiljnih preduzeća.

Najpotrebnije je pre svega oblikovati poreze i dodatke tako da izgledaju pravedni i opravdani i da smanje pokretačku snagu poreskih krivičnih  dela.  Pravila moraju biti tako jasna i jednoznačna da građani mogu predvideti konsekvence svog ponašanja.

Poreski sistem mora koliko je moguće više sam sebe da kontroliše. Prihodi iizdaci iste vrste, kao npr.kamate, trebalo bi se određivati na isti način pri oporezivanju. Postoji inače rizik da će se pojaviti crne berze .Treba takođe izbegavati i poreska pravila čija se vitalnost teško kontroliše.

Jedan od uslova koji doprinosi da se izbegnu zamašna utajivanja poreza jeste to da se poreski pritisak i sistem ukorene u građanstvu. Ako će ono već lojalno plaćati svoje poreze, onda moraju poreski zakoni biti u saglasnosti sa pravima građana . Da bi se građanima pružila opravdana mogućnost da mogu planirati svoju ekonomiju čak i kada su u sporu sa poreskim vlastima, treba da okružni sudovi donose odluke po žalbama normalno u roku od godinu dana od isteka poreske godine.

3.18.    DRŽAVA I OPŠTINA

Totalni izdaci javnog sektora ne smeju porasti.To je uslov za porast privatnog sektora.Izdaci za državnu delatnost se moraju prilagoditi i prirast opštinskog obrta mora se zaustaviti.Potrebna je štednja da bi država i opština u dužem roku mogle izvršiti svoje osnovne dužnosti.

Smanjenju izdataka se mora dodati nova rang lista javnih izdataka. Kada su rezerve u državi i opštini oskudne, potpora se treba dati onima kojima je najpotrebnija.Najslabiji u društvu moraju uživati jaku zaštitu, čak i kada su zahtevi za štednjom u državi i opštini veliki.

Štednja se mora takođe oblikovati na način koji olakšava prilagođavanje domaćinstava promenjenim uslovima. Zato se mora stvoriti alternativa javnoj delatnosti.Stroga primena budžeta mora se kombinovati sa sistemskim promenama.Treba ukinuti javne monopole.Konkurencija stimuliše javnu delatnost i ljudima pruža bolje uslove i ponude za manje rashode.Dozvoljavajući privatnu konkurenciju dobijamo bolje ekonomske mogućnosti da podignemo niz usluga koje  su nam potrebne. Osim toga otvaraju se mogućnosti za nove načine mišljenja i nove inicijative na širokom frontu, što može razviti velike delove uslužnog sektora za izvoz.

Niski porezi otvaraju prostor sniženju dodataka, jer domaćinstva dobijaju veće mogućnosti da sama zadovolje svoje elementarne potrebe kada se kružni tok između poreza i dodataka smanji, a i štedi se na administraciji.

Odbitak za decu, dodatak za negu i neutralna pravila za potporu za brigu o deci povećavaju slobodu izbora i podstiču na delatnost u privatnoj režiji.Time se stvara pravda između različitih porodica sa decom i između različitih oblika dečije nege.

Povećanim delovima ličnog rizika u socijalnom sistemu osiguranja, podstiče se na rad i štednju.Preispitivanje potpore i socijalnog osiguranja imaće za cilj da obezbedi potporu javnog sektora za one kojima je najviše potrebna.

Otvaraju se nove mogućnosti za privatne inicijative u oblasti zdravstvene službe ako se one neutralno finansiraju preko bolesničkog osiguranja, a pacijenti dobijaju veću slobodu izbora.

Mogućnost posedovanja posla u privatnoj režiji, pruža poboljšanje efektivnosti u čitavoj ekonomiji.Pokretljivost na tržištu rada se povećava.Besposleni dobija lakši posao a poslodavac može brže popuniti prazna radna mesta.

Jedan deo javne trgovačke delatnosti se može sa preimućstvom prebaciti u privatni sektor.To se odnosi na mnoga državna preduzeća.Njih ćemo sukcesivno prodati.Opštinska trgovačka delatnost će se privatizovati ili voditi u konkurenciji sa privatnom delatnošću.Državni komunalni monopol treba da postoji samo tamo gde je potrebno iz tehničkih razloga.Jasna granica se mora povući između službenih zadataka trgovinskih državnih ureda i njihove komercijalne delatnosti.

Konkurencija pod istim uslovima daje društveno ekonomske dobiti i ide u korist konzumentima.Subvencije preduzećima i branšama izopačuju konkurenciju i zato ih treba ukidati.

Finansiranje o taksi treba uvoditi u većem obimu od finansiranja iz poreza. Preko finansiranja taksama građani dobijaju informaciju o tome koliko koštaju javne usluge. Politički odgovorna lica dobijaju bolju predstavu o stvarnim potrebama.Tako se omogućava državi i opštini da prošire ponudu traženih usluga.Puna cena koštanja preko taksi se ne sme zahtevati u oblastima gde za to postoje jaki socijalni razlozi.

3.19.    OPŠTINSKA EKONOMIJA

Decentralizovana društvena struktura pretpostavlja opštinsku samoupravu.Ona treba da upravlja totalnim razvojem poreza i rashoda u opštinama.Opštinski zastoj rasta poreza se mora ujediniti sa velikom opštinskom slobodom da opštine same vrše svoje dužnosti.

Specijalno usmerene državne dotacije opštinama moraju se, uglavnom, ukinuti.To treba da ide tempom koji nepromenjeni opštinski porez dozvoljava.Opštinsko izjednačenje poreza ima veliki značaj za opštine koje imaju slabe poreske osnove.Opštinski porez, tj. na svakih ostvarenih 100 dinara ili 100% ostaje opštini 25 do 35 %, zavisno koliko opština želi da bude konkurentna i time odredi visinu tj. ugradi se u stopu 25 do 35% radi privlačenja ekonomskih ulagača. Da bi se omogućila bolja opštinska ekonomija i ograničio sektor opštinske delatnosti moraju se ukinuti delatnosti okružnih upravnih odbora izvan zdravstvenih delatnosti.Opštine sa svoje strane mogu svaka posebno, ili u saradnji preuzeti odgovornost za okružno-opštinske zadatke kada su u pitanju saobraćaj, obrazovanje, kultura, nega.

Odgovornost za javne službe zdravstva i nege bolesnika prebacićemo u nadležnost okruga ili gde se vidi da je pogodnije u nadležnost većih okruga.

Saradnja između opština u nekim oblastima delatnosti je prekopotrebna.Broj opština koje treba da sarađuju varira u zavisnosti od karaktera zadatka.Saradnja se može  odvijati  u  različitim  oblicima,  kao  npr.  u  fondacijama,  kroz  ugovore o razmeni usluga i u preduzećima. Ovim se otvara prostor saradnji i sa privatnim interesima.

Opštine mogu najbolje da ocene koliki minimum sredstava se mora koristiti.Državne regulacije u detalje poskupljuju i otežavaju mogućnosti opština da racionalizuju i probaju nove oblike delatnosti.Otežava se poraz alternative opštinskim uslovima.Država ne sme nalagati opštinama nove zadatke, koje nije spremna da plati.

Opštine moraju biti restriktivne po pitanju delatnosti u sopstvenoj režiji i u sopstvenim preduzećima.Otvaranje preduzeća ne sme biti sredstvo za prekoračenje opštinske kompetencije ili sredstvo kojim bi se zaobišlo pravo uvida i kontrole prema zakonu o opštinama.Opštinske nabavke moraju se vršiti u slobodnoj konkurenciji.

3.20.    SLOBODNA TRGOVINA

Slobodna trgovina je internacionalna primena tržišne ekonomije koja unapređuje raspodelu rada i plodnu konkurenciju.Slobodna razmena robe usluga i kapitala vodi većem blagostanju i širim internacionalnim kontaktima.Prednosti  su posebno velike za male nacije.Zato se moraju trgovinske barijere, između ostalog u oblasti uslužne delatnosti, ukinuti.

Protekcionizam pogoršava ekonomiju svih.Kad pravo jačeg zameni ugovor i principe dolazi do antagonizma između države i naroda.

Industrijske zemlje ne prete našem zajedničkom blagostanju.Ako odlučimo da štitimo zastarele proizvodne metode ili zastarele proizvode, prestaće nas ekonomski razvoj.Razvojno usmerena privreda u Srbiji, nasuprot tome, može da koristi sve mogućnosti koje svetsko tržište u porastu pruža.

Srbija mora, između ostalog, u okvirima internacionalnih organizacija raditi za slobodnu svetsku trgovinu.Našu evropsku trgovinu unapređuju članstvo u internacionalnim organizacijama i produbljeni odnosi sa stranim partnerima.Srpska politika prema nerazvijenim zemljama mora stimulisati slobodnu ponudu robe i usluga preko granica-slobodna trgovina je efektivan način pomaganja nerazvijenim zemljama i samom sebi.

3.21.    MALA I VELIKA PREDUZEĆA

U slobodnoj zemlji je pravo voditi svoje preduzeće.Ovo pravo je ugušeno u našoj zemlji previsokim porezima, obuhvatnim regulacijama i nepreglednim zakonima.

Sloboda osnivanja privatnog biznisa je važna za sve: za privrednika koji može sam oblikovati svoj ulog u radni život, za zaposlenog koji može napustiti svoje radno mesto,započeti sopstvenu delatnost ili odabrati drugog poslodavca, za besposlenog, koji se ne mora osloniti samo na brigu javnog sektora.

Stvaranje inoviranog često se dešava prvo u novim preduzećima ili već postojećim malim i srednje velikim preduzećima.Oni su dinamični deo privrednog života.Tu ima većeg prostora za bogatstvo ideja nego u velikim koncernima.

Radost koju pobuđuje sopstveno preduzetništvo je snaga-pokretač malog privrednika.Duh preduzetništva se mora bodriti.Napredak mora uroditi plodom, što pretpostavlja da poreske stope treba ograničiti.Sve ovo skupa sa stabilnim krajevima igre u ekonomiji stvara veru u budućnost što je jedan od najvažnijih uslova za privatno preduzetništvo.Zakoni tržišta rada su poseban teret malim i srednje velikim preduzećima.Mala preduzeća imaju ograničene rezerve za orijentisanje u zamašnom sistemu pravila. Specijalna prednost malih preduzeća u konkurenciji   je njihova prilagodljivost .Ona se može poboljšati stimulativnim fleksibilnim zakonodavstvom.Pravila pri otpuštanju sa posla moraju biti u skladu sa pravilima nezavisnih sindikata.

Zakonodavstvo o uticaju zaposlenih na radno mesto, uz dogovor sa sindikatom poslodavca mora se prilagoditi takođe i uslovima u malim i srednje velikim preduzećima. Preduzetnik i zaposleni ne bi trebalo da izlaze iz preduzeća da bi zaključivali međusobne dogovore.

Ekonomija je nezdrava kada su preduzetnici primorani da, npr.zbog poreza, izvlače velike sume iz poslovne delatnosti. Zato RS ima poreski sistem koji će da podstiče na otvaranje i vođenje preduzeća.Između ostalog, porez na radni kapital ćemo ukinuti, a i porez na imovinu preduzeća ublažiti.

3.22.    EKONOMIJA USLUŽNOG SEKTORA

Sposobnost korišćenja, između ostalog, nove tehnike odlučuje o našim budućim mogućnostima da se uklopimo sa prirastom, uposlenošću i blagostanjem. Srbija mora biti u prvim redovima za novu ekonomsku promenu.

Službeni sektor raste rapidno u čitavom zapadnom svetu.Objašnjenja za ovo ima više.Potražnja za uslugama raste sa rastom blagostanja.Lakše je mehanizovati industriju nego uslužnu privredu.Preduzeća kupuju u većoj razmeri usluge spolja  kada zahtevi za prilagođavanjem rastu i kada se prostor za specijalizovane dobiti širi.

Razvoj službenog sektora pretpostavlja prekid mnogih faktičkih monopola javnog sektora.Time se olakšava efektivnija produkcija usluga i izvoz usluga.Ako se privatna preduzeća iz privatnih branši isključuju, ili imaju samo neznatan broj projekata na koje se mogu pozvati, mogućnosti izvoza postaju male.Srbija se mora boriti za slobodnu trgovinu na polju usluga.Uslužna preduzeća, npr.banke moraju dobiti veću slobodu da deluju u inostranstvu sa ciljem da se u njima kao i  industriji pruži ista razvojna snaga.

Privredni život mora imati obrazovane saradnike da bi se promena sprovela spretno. Nova generacija mora dobiti kvalifikovano obrazovanje u korišćenju kompjutera i obradi podataka.

Škole moraju preuzeti veliki deo odgovornosti za ovaj rad.

Razvoj privatnog sektora znači otvaranje novih radnih mesta, dobijanje veće slobode izbora bolje usluge. Važne oblasti, kao npr.zdravstvo, nega starih i dece moraju dobiti priliv novih rezervi. Društvo postaje humanije kada se deo proizvodnje u porastu usmeri na potrebe porodica i pojedinaca za uslugom i brigom.

3.23.    TRŽIŠTE RADA

Ekonomska neravnoteža povećava problem prilagođavanja što je posledica strukturnih promena u privredi . Nasuprot tome, spretno prilagođavanje rađa nove mogućnosti za pojedinca i čitavu ekonomiju. Ako se sa prilagođavanjem i dalje bude kasnilo , neravnoteža će biti sve veća.

Nezaposlenost koja je zavisna od strukture privrede, preti da postane dugotrajna i povlači za sobom velike ljudske probleme, može se suzbiti jedino time da se produkciji na vreme da nov pravac. Zato je radno, tržišno-politički izazov za svakog doprineti u ekonomskim promenama.Politika tržišta rada mora pomagati one koji traže posao i izglađivati konjunkturno uvarijacije u potražnji radne snage.Ulaganja moraju biti povremena i imati za cilj fluktuaciju između preduzeća, struktura i mesta.

Privremeni javni radovi za suzbijanje nezaposlenosti su važni iz socijalnih razloga. Još važnije je da nezaposleni dobije pomoć i da se opet brzo vrati na otvoreno tržište rada. Zato se uprava radnog tržišta mora koncentrisati na prekvalifikovanje i posredovanje rada.Moraju postojati i mogućnosti i za privatno posredovanje rada jer je od koristi kako za onoga koji traži posao tako i za poslodavca.

Preterano izjednačavanje plata zadaje omladini posebne teškoće na tržištu rada. Plate mladih ljudi moraju reflektovati da mladi ljudi imaju manju kompetenciju i manje iskustvo od starije, u poslu vičnije radne snage. Zakon o socijalnoj sigurnosti se mora doneti tako da ne otežava neiskusnoj radnoj snazi da dobije zaposlenje.

Škola je radno mesto takođe i za đake. Ona mora prenositi znanja i vaspitavati dobre radne navike. Škola mora takođe pomagati izbor obrazovanja i poziva omladinaca prema njihovom interesu i nadarenosti , a ne prema polu. Novi oblici stručnog obrazovanja u bliskoj saradnji sa radnim životom daju bolju pripremu u prisnoj vezi sa tržištem rada.Kroz obrazovanje za učenike u privredi koje odgovara zahtevima preduzeća za stručnom spremom poboljšaće se preduslovi omladine na tržištu rada.Ovim se može i jaz između stručnog obrazovanja i radnog života premostiti.Zakoni tržišta rada moraju zacrtati prava pojedinaca i njegove dužnosti u svojstvu zaposlenog i u svojstvu poslodavca, te moraju zacrtati okvire slobodnog prava na dogovor. Zakonom će se regulisati izvesna osnova prava kao pravo na dogovor, pravo na udruživanje, zaštita prava pojedinaca i preduzeća. Zakonodavstvo će takođe regulisati minimalne zahteve za dobru radnu sredinu i pružiti zaposlenom zaštitu protiv neosnovanih otpuštanja sa posla, a za sve ovo brigu će voditi nezavisni sindikati, poslodavci sa jedne i sindikat poslodavaca sa druge strane. U ovim okvirima dobijaju partneri odgovornost za oblikovanje i nivo ambicija zajedničkog sistema pravila.Slobodni sindikati su važan deo slobodne ekonomije. Njihova snaga se mora zasnivati na poverenju članova, a ne na radno pravnoj privilegiji. Položaj zaposlenog prema sindikalnim organizacijama se mora pojačati. U organizacijama sa zakonskim pravom zaključivanja dogovora moraju se prava članova regulisati zakonom.

Zakonodavstvo o uticaju na radnom mestu treba garantovati zaposlenom osnovne mogućnosti uticaja za promenu odnosa na svom radnom mestu.Mora postojati velika sloboda da se putem ugovora ozakonjena prava prilagode posebnim okolnostima koje vladaju na svakom radnom mestu.Zaposleni i preduzeće imaće ozakonjeno pravo da zaključe ugovor o sadržini i oblicima uticaja i saradnje na radnom mestu.Sloboda zaključivanja posebnih dogovora o radnom vremenu između zaposlenog pojedinca i poslodavca mora se povećati.Radno vreme koje može varirati u različitim delovima života, između ostalog i mogućnosti parcijalnog radnog vremena, učiniće mogućim da olakša kombinovanje rada u struci sa radom i negom u kući.To olakšava zaposlenima i preduzeću da prilagode uslove promenjenim premisama u individualnim zemljama.

Politička vlast proizilazi iz naroda.Pravo suodllučivanja u radnom životu ne sme dati zaposlenima u javnom sektoru veće pravo na glas.Zakonodavstvo o suodlučivanju u radnom životu se mora promeniti sa ciljem da ojača demokratiju i učini upravu efikasnijom.

3.24.    TRŽIŠTE KREDITA I KAPITALA

Finansije javnog sektora moraju biti u ravnoteži.Veliki deficit vode visokim kamatama i kreditnom regulacijom, što investicije čini neisplativim.

Tržište kredita i kapitala treba liberalizovati.Treba ukinuti regulisanje kamata i pravila za ulaganje kapitala.Ako kamata opet odražava faktičko ekonomsko stanje u zemlji, Vlada i Skupština dobiće sistem alarma koji može sprečiti ekonomsko-političku lakomislenost.

Regulacija valute može samo slučajno sakriti zahteve da se naša ekonomija mora voditi takoda se snažna konkurentnost sačuva. Zato se regulacija valute mora ukinuti.Srpske banke treba da slobodno deluju u drugim zemljama i strane banke treba etablirati u Srbiji. Pravila za kretanje kapitala preko granica se moraju ukinuti i mora se težiti slobodnoj trgovini akcijama.

Postoji veliki rizik da se pogrešno investira kada javni sektor upravlja tokom kapitala.Država i opština moraju zato ograničiti svoje obaveze kada se radi kreditnim garancijama.Delatnost okružnih razvojnih fondova se mora ograničiti na taksiranje usluge i posredovanje kredita.Sopstvenom davanju kredita se razvojni fondovi ne smeju posvetiti.Banke moraju imati mogućnost da preuzmu rizike kada je u pitanju potpomaganje razvoja čak iako sigurnost oko zajma nije baš potpuna,pod uslovom da zakonska regulativa garantuje brzu realizaciju hipoteke.

3.25.    KOMUNIKACIJE

Visoka efektivnost i dobra usluga pretpostavljaju da se transportnim sredstvima i transportnim preduzećima dozvoli da rade u slobodnoj konkurenciji. Da država i opština snose odgovornost za saobraćaj u retko naseljenim regijama  nije motiv za saobraćajni monopol. Efektivniji transport u gušće naseljenim regijama daje veći društveno-ekonomski prostor za potporu prevozne službe u retko naseljenim regijama. Okružni i lokalni saobraćaj se mogu voditi po nižim društveno -ekonomskim cenama privatizacijom. Etabliranje mora biti slobodno.

Automobil je najvažnije prevozno sredstvo. Automobilizam se ne sme suzbiti kaznenim oporezivanjem.Putevi se moraju izgraditi.

Prednosti železnice leže u masovnim i kombinovanim transportima robe,a i u kratkim i srednje dugim prevozima lica. Bolje veze sa železničkom mrežom na kontinentu su preduslov za konkurenciju železničkog prevoza i u budućnosti.

Samo jaki razlozi okotransportne zaposlenosti mogu opravdati očuvanje železničkih linija koje se ne isplate. Srpska međunarodna saradnja stvara potrebu za dobro razgranatim efektivnim internacionalnim avionskim saobraćajem.Srbija će sarađivati na liberaliziranju vazdušnog saobraćaja. Konkurencija između internacionalnih vazdušnih preduzeća će se povećati.Više novih linija se mora otvoriti zbog konkurencije između različitih vazdušnih preduzeća. Vazdušna preduzeća mora ju slobodno i pod istim uslovima konkurisati u unutrašnjem vazdušnom saobraćaju.

3.26.    POLjOPRIVREDA, RIBARSTVO I ŠUMARSTVO

Poljoprivreda i šumarstvo pružaju nam mogućnost dobre prehrambene sigurnosti u nesigurnom svetu.Šume i šumarska privreda su velika radna mesta i proizvodi šumske privrede mogu donositi zemlji velike godišnje prihode od  izvoza.

Pravo svojine i nasledstva zemlje, te pravo raspolaganja  svojim  imanjem mora se pojačati. Privatno posedništvo pruža sigurnost i rađa  osećaj  odgovornosti. Zakon o posedovanju zemlje biće manje respektivan. Zahtev za sticanje zemljišta  neće se tražiti kad zemlju stiču  jedan od drugoga zakonski naslednici   .

Intervencije u stvaranju cena moraju se ukinuti.Državno i opštinsko posedništvo zemlje i šume, mora se prebaciti u privatno vlasništvo, u prvo vreme prodajom privatnim fizičkim licima po principu nacionalno tržišne ekonomije.

Poljoprivredna politika moraunapređivati razvoj poljoprivrednih preduzeća. Vođena kao porodično imanje, poljoprivreda sa fleksibilnim radnim vremenom je na mnogim mestima jedini uslov za očuvanje privrede i naseljenog kulturnog pejzaža. Zakon o posedovanju zemlje se mora primenjivati uzimajući ovo u obzir.

Poljoprivredna proizvodnja mora imati opseg i pravac koji osiguravaju snabdevanje naše zemlje prehrambenim artiklima ,kako u doba mira tako i u doba rata ili izolacije. To zahteva politiku cena koja dopušta racionalnim poljoprivrednim preduzećima da postignu zadovoljavajući nivo rentabilnosti.Subvencije na prehrambene proizvode će se ukinuti, tempom koji proizvođačima pruža opravdano vreme za prilagođavanje . Srpska poljoprivreda će otvoriti granice.U ovom okviru se poljoprivredna politika mora prilagoditi zahtevima tržišne ekonomije. To pretpostavlja slobodu etabliranja i slobodu investiranja u efektivnim pogonima. Regulacije poljoprivrednih cena se moraju pojednostaviti . Treba ih oblikovati tako da se izvoz prehrambenih proizvoda olakša. Da bi se obezbedila sigurna opskrba prehrambenimproizvodima mora se izvesan višak proizvodnje otkupiti. Ovo se mora takođe sagledati iz perspektive naše globalne odgovornosti za prehranu.Pothranjivanje i rukovanje životinjama mora biti humano.

Gradinarski proizvodi  čine  važan  deo  naše  prehrambene opskrbljenosti.

Kontrola pesticida u voću i povrću mora se pooštriti.

Ribarstvo je takođe od velike važnosti za snabdevanje prehrambenim proizvodima. Oni koji se bave ovom delatnošću ispunjavaju veliki zadatak u  očuvanju reka u našoj državi.Poribljavanje može biti vredan komplement ribolovu i može pružiti važan doprinos snabdevanju u životnim namirnicama. Racionalna šumska privreda, često u kombinaciji sa poljoprivredom ,nudi uslove jake privrede u velikim delovima Srbije . Manje poresko opterećenje mora seču šuma učiniti rentabilnom za onoga ko se bavi šumskom delatnošću. Takse za negu šuma će se ukinuti. Pravila o prinudnoj seči šuma ili prinudnim ulaganjima u različite fondove vode dugoročno u manje racionalnu šumsku privredu i time u nesigurnije i skuplje snabdevanje proizvodnim sirovinama . Naučno istraživački i razvodni kapacitet u poljoprivredi i šumskoj privredi je presudan za dugoročnu  konkurentnost ovih privreda. Visok razvojni kapacitet pretpostavlja dobru rentabilnost .

3.27.    LjUDSKA SREDINA , ENERGIJA I STANOVANjE

Dobra ljudska sredina je jedan od najvažnijih uslova za bogat ljudski život.Neznanjem i nemarom su važne prirodne vrednosti i vrednosti za ljudski sredinu izloženi pretnji u Srbiji i drugim zemljama.

Pustošenje šuma i upropašćavanje tla su veliki problem posebno u nerazvijenim zemljama.Zagađivanje reka, jezera i mora dešava se u čitavom svetu. Zagađivanje atmosfere, tla i jezera su najakutniji problem ljudske sredine industrijalizovanog sveta. Svest o prirodnim vrednostima i problemima ljudske sredine je veoma porasla stoga je napredak nege ljudske sredine veliki. Pojačana odgovornost domaćinstava preduzeća i vlasti čine da postoje razlozi da se gleda sa optimizmom   na   mogućnost   da   se   zaštite   važne   prirodne     vrednosti.Naučno istraživanje i nova tehnika pojačavaju borbu protiv uništenja ljudske sredine. Politika energije se mora reorganizovati tako da se pritisak na ljudsku sredinu smanji. Politika stanovanja i zemljišta mora pojačati privatno vlasništvo, time i domaćinstva dobijaju mogućnost da utiču na poboljšanje svog stanovanja. Pravo posedovanja stana je ljudska neophodnost i državna dužnost da izađe u susret ovakvim zahtevima. Zato će RS graditi infrastrukturu u stambenim zonama širom Srbije i zemljištem bez ikakve nadoknade koje će dodeljivati građevinskim preduzetnicima, fizičkim i pravnim, i samim tim smanjiti 3-4 puta koštanje stambene površine po kvadratnom metru. Pri tom, treba imati u vidu rešavanje životnog kvaliteta, jer ispusti vode iz stambenih zona biće prečišćavani .

3.28.    NEGA PRIRODE

Pejzaž je deo našeg kulturnog nasleđa i ima veliki značaj za rekreaciju, turizam i naučna istraživanja.Nega prirode je deo nege ljudske sredine. Nega pejzaža zavisi od dobrih uslova poljoprivrede i šumske privrede.

Nega prirode mora koristiti znanja koja poseduju vlasnici zemljišta.Saradnja između organa za zaštitu prirode i vlasnika zemljišta može se postići dogovorom da se uz ekonomsku nadoknadu čine ulaganja za negu prirode.

Odredbe o nezi prirode moraju dopuštati promene u izgledu pejzaža.Livadski pejzaži i bukove šume su rezultat ljudske obrade.Državno i opštinsko sticanje zemljišta, opšte rečeno, nije unapredilo negu prirode i pored toga što su namere bile dobre.Privatno pravo svojine je bolja garancija za očuvanje i negovanje kulturnog pejzaža .

S pojačanom gradnjom vikendica raste interes kod više ljudi da neguju prirodnu sredinu.U našoj zemlji ima dovoljno prostora da svako može da poseduje vikendicu bez bojazni po ljudsku sredinu.

Prirodni rezervati održavaju biljke i životinje od naučne vrednosti. Ograničenje prilaza ovim rezervatima može biti nužnost da bi se mogla pružiti dovoljna zaštita faune i flore u sopstvenoj sredini. Nacionalni parkovi moraju imati bezuslovnu zaštitu.

3.29.    ZAŠTITA LjUDSKE SREDINE

Uništavanje ljudske sredine preti životnim uslovima čoveka.Privatne osobe, preduzeća, država i opština svi snose odgovornost za ljudsku sredinu.Svaka nacija je dužna da doprinese da se ljudska sredina održi čista i očuva.Najveće napretke u borbi protiv uništenja prirode učinile su demokratske države sa slobodnim ekonomijama.Uništavanje ljudske prirode ne poznaje nikakve nacionalne granice.Zato nega ljudske sredine zahteva internacionalnu saradnju. Zagađivanje vazduha i vode se mora regulisati u okviru međunarodnih programa za zaštitu ljudske sredine. Takvi dogovori mogu takođe značiti da nacionalni napori za zaštitu ljudske sredine ne moraju doprineti deformaciji konkurencije. Iskustva industrijskih zemalja o uticaju na ljudsku sredinu i o zaštiti ljudske sredine  moraju primenjivati prilikom pružanja pomoći nerazvijenima.

Znanja o tome kako čovek utiče na prirodu su nepotpuna. Iako smo brzo osvojili nova saznanja potrebna su dalja istraživanja i dalji razvoj tehnike. Obzir prema zdravstvenoj zaštiti i zaštiti ljudske sredine pružaju tehničkom  razvoju nove dimenzije.Naučna istraživanja i tehnika mogu dati velike dobiti, kao npr.da procesi budu manje štetni za ljudsku sredinu i da proizvodnja ne zahteva tako mnogo energije. Zakonodavstvo mora dati čvršća pravila o tome šta je zabranjeno s obzirom na ljudsku sredinu.Zahtevi za očuvanje ljudske sredine moraju se oblikovati tako da se uvođenje novih, i po ljudsku sredinu manje štetnih metoda i produkata olakša.Oštri zahtevi za kontrolu izduvnih gasova automobila moraju se postaviti.Pravila se moraju oblikovati u saradnji sa susednim zemljama.

Interes za ljudsku sredinu i ekonomski interes podudaraju se u dugim rokovima.U osnovi se isplati da se npr.štede prirodne rezerve i ograniče količine otpadaka. Sakupljanje otpadaka i ponovno korišćenje ne smeju postati monopol.Dobrovoljne organizacije, privatna lica i preduzeća mogu pružiti velike doprinose.

Zagađivanje vazduha, zakiseljavanje tla i voda je najozbiljniji problem ljudske sredine u našem delu sveta.Zato je politika o energetici od odlučujuće važnosti za ljudsku sredinu.

3.30.    SNABDEVANjE ENERGIJOM

Srpsko blagostanje je zavisno od dobrog i sigurnog priliva  energije.  Povećana prilagođenost tržištu daje bolje korišćenje rezervi od državnih i opštinskih detaljnih regulacija ili monopola.

Slobodna konkurencija mora vladati. Snabdevanje energijom veoma utiče na ljudsku sredinu. Restrikcije koje postavljaju zahtevi za zaštitu ljudske sredine dobijaju time veliku važnost za razvoj snabdevanja energijom.

Sagorevanje je glavni razlog zakiseljavanja.Korišćenje nafte, uglja i treseta u velikim razmerama za zagrevanje ili za proizvodnju električne energije mora se ograničiti u korist proizvodnje električne struje koja je manje štetna po ljudsku sredinu.

Atomska energija je do sada smatrana sigurnom i ne štetnom po ljudsku sredinu. Sigurnost će odlučiti budućnost atomske energije.

Ograničena izgradnja hidroenergetike se može ujediniti sa razvojnim zahtevima o nezi ljudske sredine.

Potrošnjom energije neće upravljati porezi i subvencije. Oporezivanje energije se mora uklopiti u sistem poreza na promet i u principu biti neutralan na vrstu energije.

3.31.    ZEMLjIŠTE I PLANIRANjE

Građanin mora imati pravo da gradi na svom zemljištu.Privatno pravo svojine na zemlju je besadržajno ako ga ne prati pravo raspolaganja imovinom.Opšte pravo na kretanje u prirodi omogućava svima boravak u prirodi.Uticaj javnog sektora na korišćenje zemljišta će se smanjiti.Opštine mogu same utvrditi svoje detaljne planove.I država mora imati svoju mogućnost dabrani svoje interese.

Opšti opštinski plan je uglavnom dovoljan za procenjivanje između različitih interesa.Neko dodatno državno fizičko planiranje nije potrebno.Državni ured za planiranje treba ukinuti u svojstvu samostalnog organa vlasti.

Građenje izvan planirane oblasti će se moći ograničiti samo u izuzetnim slučajevima.Motivi za takva ograničenja, koji mogu biti zbog kulturne nege i nege prirode, moraju biti jasno precizirani.Opštine bi, ipak, morale uticati na  lokaciju izvesnih postrojenja i oblikovanje zgrada tako da se mesna građevinska tradicija prati.Tek kada zgrade zahtevaju investicije koje opterećuju opštine moći će se dobiti dozvola za gradnju.Vreme ispitivanja plana i građevinskih predmeta se mora ograničiti.Dugotrajne zabrane za gradnju se moraju ukinuti. Ako se vlasti u okviru određenog vremena ne izjasne po nekoj molbi o dozvoli za gradnju, ona se mora smatrati pozitivno odlučenom.

Eksproprijacija se može primeniti kada država ili opština imaju trenutnu veliku potrebu za zemljištem, a nije moguće dobiti putem dobrovoljnih dogovora.Posedniku zemljišta se mora isplatiti puna kompenzacija.Eksproprijacija se mora sprovoditi hitno.Privatno lice mora imati pravo da se na sudu žali na odluku o eksproprijaciji.Neke druge mogućnosti prisilnog prisvajanja ne smeju da postoje.

Oni koji stanuju na državnom ili opštinskom zemljištu, moraju imati pravo da ga otkupe.Opštinsko posedovanje zemljišta treba ograničiti na onoliko koliko je potrebno za sopstvena postrojenja. Opštinski otkup zemljišta, međutim, može biti nužan da bi se olakšalo skoro predstojeće detaljno planiranje.Kada je plan gotov i eksploatacija u toku, zemljište će se prodavati.Nedostatak zemljišnog prostora ne može biti dovoljan motiv za sprečavanje povećanog stanovanja u vikendicama.Vikendica pruža mogućnost odmora i ophođenja. Za mnoge je to način da očuvaju veze sa rodnim krajem u velikim delovima naše zemlje .Vikendica je takođe preduslov pokretnog života u prirodi.Mogućnosti sticanja vikendice moraju se povećati i zemljišna politika se mora prilagoditi tome.

RS vraća bez presedana svu oduzetu zemlju i imovinu posle Drugog svetskog rata i kasnije.

3.32.    STAN

Svaki pojedinac zavisno od materijalnih mogućnosti može posedovati stan ili samostalnu kuću.Mogućnost da on snagom ličnog prava posedovanja utiče na ličnu stambenu situaciju, utiče na cenu, određuje lični standard birajući opremu, što daje dodatnu sigurnost pojedincu.

Posedovanje znači odgovornost. Ovim društvo pravi velike uštede energije i održavanja, što ide u korist pojedincu, ali takođe i u korist države  i  opštine.Niže subvencije većini stanara povećavaju prostor za ulaganje u one kojima je to najpotrebnije.Lica sa slabom ekonomskom moći moraju imati pravo na pomoć nakon provere prihoda.

Država i opština moraju inspirisati na prelaz sa prava stanovanja na posedovanje stanova i kuća. Opštinska stambena preduzeća moraju ponuditi stanarima da otkupe svoje stanove.Onaj ko to želi, može ostati da stanuje sa pravom na stanovanje.Opština kao žirant će doprineti da se posedovanje stana omogući svima.

Rasprostranjenost posedovanja stanova koju posedovanje stana nosi sa sobom, pruža ekonomsku sigurnost većini. Rezerve poseda raspodeljuju se ravnomernije. Štednja za stan, najatraktivniji način za rešavanje pitanja sopstvenog stana, mora se olakšati i podržati.

Da bi domaćinstva mogla ostvariti svoje želje o dobrom stanu, mora se stvoriti tržište stanova koje dobro funkcioniše.To pretpostavlja ukidanje regulacija koje ometaju.

Poreska pravila i pravila finansiranja moraju uzimati u obzir da će novogradnja stanova biti mala, dok se može očekivati da će delatnost renoviranja biti u porastu . Ako se promet na tržištu stanova olakša, moći će se rastuće želje mnogih domaćinstava bolje zadovoljiti. Zakon o dodeljivanju stanova se mora ukinuti.

Sistem zajmova za stan se mora reformisati.Finansiranje stanova moraju voditi banke i ostale institucije za kredite.Pravila moraju biti neutralna između različitih  oblika  interesenata  i  različitih  građevinskih  preduzetnika.Oni   se moraju oblikovati tako da se detaljna regulacija izgradnje stanova ukine.Time će se poteškoće birokratijesmanjiti. Povećana konkurencija i manji broj regulacija daje jeftiniju izgradnju stanova i niže cene za održavanje. Niže subvencije pooštravaju svest o ceni izgradnje.

Država ne sme vršiti kontrolu preko stambenih zajmova.Dodaci za zajam i kamate moraju se dodeljivati šablonski.Takozvani uslovi zemljišta i konkurencije moraju se ukinuti.

Pravila za zajam i poreska pravila moraju se oblikovati tako da ne usmeravaju izbor oblika stanova ili posedovanja.Porez na dobit od prodaje imovine pri prodaje nekretnina mora se oblikovati tako da se mobilnost na tržištu stanova unapredi.Izdaci za opravku i održavanje moći će da se odbiju od prihoda.Time se povećava broj otvorenih prikazanih transakcija.

Sistem određivanja stanarine se mora reformisati.Tržišno regulisanje cena će sprečavati da neosnovano visoke stanarine ne učine zaštitu poseda iluzornom.Na visinu stanarine će se moći žaliti opštem sudu.

Prodaja opštinskih stambenih nekretnina privatnim posednicima nagoni u konkurenciju koja upravu čini boljom i jeftinijom.

Opština će, u skladu sa opštinskom i republičkom pomoći, po potrebi osnivati stambene zone, tj.pokretati izgradnju njihove infrastrukture i tako zemljište davati bez ikakve nadoknade građevinskim preduzećima (time i pravnim i fizičkim korisnicima). Time se širom otvaraju vrata mladim generacijama da formiraju svoje familije.

Pravo reagovanja mora pripadati stanaru, koji ga može prepustiti nezavisnim stanarskim udruženjima.Stanarsko udruženje ne sme imati pravo da svoju delatnost naplaćuje preko stanarine.

3.33.    DRUŠTVO BLAGOSTANjA

Društvo blagostanja ima duboke korene u idealima humanističke i hrišćanske etike. Ideje o jednakoj vrednosti svakog čoveka i njegovim jedinstvenim svojstvima, naša slobodna volja i zahtev za ličnom i kolektivnom odgovornošću prema drugima, daje društvu čvrste osnove isolidarnost. U tim uslovima je moguće oblikovati stanove koji sprečavaju socijalne probleme i čine prirodnim da se ima obzira i da se pomaže tamo gde treba.Dobrovoljni prilozi vaspitavaju humanost.

Društvo blagostanja je društvo mnogostranosti i širokih mogućnosti. Slobodna ekonomija, otvoreno tržište i dinamična privreda, daju slobodu izbora profesije i poslodavaca. Privatna svojina stana i konkurencija  na  tržištu  stanova daju mogućnost izbora stana prema sopstvenim željama .Dobra škola i aktivan kulturan život daju pojedincu mogućnosti da razvije svoju ličnu nadarenost i ostvari svoje ambicije.Ovim se sprečavaju mnogi socijalni problemi.

Poreski sistem koji podstiče na rad i štednju jača nezavisnost pojedinca i njegove mogućnosti da rukuje ekonomskim i socijalnim tegobama. Kada se veza između rada i blagostanja prekine, sprečava se ekonomski razvoj. Preterane ambicije o raspodeli postaju pretnja osnovnim uslovima blagostanja.

Polazna tačka politike naše Partije je vera u ljudsku volju i poštovanje ljudske vere u moći da sami odlučuju i snose odgovornost za sebe i svoje bliske.Moralobi biti moguće izdržavati se običnom platom a da se ne padne pod zavisnost od socijalne pomoći. Da bi se stvorila mnogostranost i sloboda izbora, trebalo bi pružiti mogućnost razvoja privatnim inicijativama pod istim uslovima kao i javnoj nezi, brizi i socijalnoj uslužnoj službi.

Socijalna i ekonomska sigurnost je građansko pravo. Osnovnu sigurnost u slučaju gubitka prihoda i bolesti garantuje socijalno osiguranje.  Socijalna sigurnost ne sme biti preokupacija samo javnog sektora. U tom slučaju slabe ostale mreže sigurnosti.

Kada resursi javnog sektora nisu dovoljni, postoji rizik da slabi ostanu bez potrebne pomoći. Za situaciju kada ljudi budu mogli sopstvenim snagama stvoriti sigurnost i za ljude koji sami nemaju sigurnosti da se slože sa zahtevima i uslovima koje postavlja društvo, potrebni su mnogi saradnici i socijalna mreža koja funkcioniše dobro, i koje u krajnjoj situaciji moraju garantovati država i opštine.

3.34.    PORODICA

Rodbinske veze i porodična povezanost nude sigurnost i zajedništvo.U porodici dolazi do veza između ljudi na osnovu brige i kroz veze između generacija. Porodica pruža sigurnost u različitim etapama života. Brigom porodice mladi naraštaj prvenstveno nauči osnovne životne stavove i norme te da preuzima odgovornost i pokazuje obzir prema drugima.U porodici deca moraju naići na ljubav  i odlučnost i biti vaspitavana u slobodne i harmonične građane.Za starije, porodica koja funkcioniše sprečava usamljenost i pruža negu i obzir.

Porodica nije samo tradicionalna homogena porodica . Živeti vanbračno ne mora značiti isto što i nemati porodice.Poštovanje porodice kao jedinstva i poštovanje porodičnog integriteta treba da usmerava porodičnu politiku  i socijalnu upotrebu.

Brak, oformljen za zaštitu dece i međusobne potpore supružnika, je oblik življenja koji najviše obavezuje i koji je najsigurniji, iako i slobodni oblici zajedničkog života mogu uroditi čvrstim vezama. Poreski sistem i sistem ekonomske pomoći ne smeju učiniti ekonomski unosnim nezaključivanjem braka, jer brak, između ostalog, štiti jasna pravna pravila o odnosima supružnika i dece.

U slobodnom društvu odgovornost roditelja za vaspitavanje dece je osnovno pravo i dužnost.Socijalni problem i suprotnosti u porodici mogu povrediti decu.Opštine moraju biti spremne da zaštite decu i pomognu porodici da se uhvati u koštac sa svojim problemima.

Niko ne može bolje od same porodice odlučiti da li će oba roditelja biti zaposlena pod punim ili skraćenim radnim vremenom i kako će organizovati negu dece.Osnovni odbitak za decu pri oporezivanju, dodatak za negu i pravo odbitka od prihoda za opravdane troškove oko nege dece do izvesnog nivoa, jačaju nezavisnost porodice , pružaju veću slobodu izbora između nege dece u domu i drugih oblika dečije nege.

Radno vreme bolje prilagođeno pojedincu poboljšava uslove supružnicima  da kombinuju odgovornost za negu dece i porodicom sa radom u struci. Zakoni o radnom vremenu se moraju promeniti tako da uposleni i poslodavac dobiju veću slobodu u zaključivanju dogovora o dužini radnog vremena i mestu .Pravo na  skraćeni radni dan za roditelje sa decom mora postojati.

Nega sopstvene dece se uvek mora smatrati važnim i odgovornim poslom. Sva briga o deci, privatna kao i opštinska, mora deci da pruži siguran razvoj, da bude visokog kvaliteta i da se odvija u saradnji sa roditeljima.Potpora dečjoj nezi mora inspirisati dobro poslovanje sa resursima. Pun izbor slobode pretpostavlja da se privatna nega dece može razvijati pod istim uslovima kao i opštinska.

Predškola mora biti dobrovoljna.Pomoć slobodnim predškolama mora  imati istu vrednost kao i opštinskim predškolama, tako će roditelji imati    izbor između više alternativa.Čak i nakon toga kad deca pođu u školu potrebni su im nadzor i briga.Mora postojati sloboda izbora između različitih oblika nadzora i nakon završetka škole.

Starije generacije ispunjavaju važnu funkciju u društvu i porodici.Penzioneri predstavljaju rezervu svojim iskustvom i mogu biti aktivni na različitim poljima društvenog života.

Stariji ljudi u različitom stepenu oboljevaju i postaju invalidi.Stariti što je moguće duže u krugu porodice, pruža veću sigurnost i nezavisnost.Kvalitetnom uslužnom delatnošću u krugu porodice život pojedinca se može olakšati.Ekonomska nadoknada za bolesničku negu u domu, rođaku ili kome drugom, se mora isplatiti preko bolesničkog osiguranja kako bi se omogućila dobra briga i nega.

Stariji mogu odabrati oblik i sredinu nege.Sloboda izbora je posebno važna za onoga ko ima potrebu za negom.Nega starih i bolesnička nega u privatnoj režiji   kao alternativa javnom sektoru, zadovoljava različite želje.

Pojedina lica i humanitarne organizacije mogu pomoći različitim uslugama i donacijama.Dobrovoljnost ima vrednost sama po sebi koja uliva sigurnost starim i mladim. Javni sektor mora bodriti i podržavati takve inicijative.

3.35.    SOCIJALNA SIGURNOST

Obavezna socijalna osiguranja moraju garantovati osnovnu sigurnost pri bolesti, invaliditetu, besposlenosti ili starosti.Onaj ko to želi može,privatno ili kolektivno, kompletirati socijalnu zaštitu.Dugoročna štednja za osiguranje se mora bodriti.

Svi moraju imati pravo na penziju.Narodna penzija u kombinaciji  sa penzijskim dodatkom i dodatkom za stanovanje pruža sigurnost svim starim i hendikepiranim osobama.

Stabilan penzijski sistem pretpostavlja ekonomsku politiku koji olakšava ekonomski prirast.Veliki deficiti u ekonomiji prete penzionoj sigurnosti.Zato je nužna uzdržanost u privatnoj konzumaciji i štednja državnih i opštih izdataka.

Treba povećati prostor za kompletiranje opšte radne penzije. Besposlenost nosi sa sobom posebna ekonomska opterećenja za onoga ko nije članpriznate blagajne osiguranja za besposlenost u okviru opšteg osiguranja . Opštinska socijalna služba treba da pruži pomoć u akutnim situacijama.Ona će sa očuvanom pažnjom i respektom prema ličnom integritetu suzbijati socijalni nesklad.Bliska saradnja između socijalne službe i drugih javnih organa, udruženja i privatnih lica koja rade na socijalnom području, važan je preduslov da napori urode plodom.Socijalni problem se obično uobliči tokom prvih godina bračnog života.Zato je važno da pomoć, savet i aktivne mere pomoći započnu na vreme kada su u pitanju ugrožene porodice.Efektivna saradnja između roditelja, dečije zdravstvene službe, socijalne službe i predškolskih ustanova je preko potrebna. Ako sve mere pomoći ne pomognu, mora se uzeti u obzir ono što je najbolje za dete jer je to najvažnije, i pružiti dečju negu i vaspitavanje u drugom domu, čak i protiv volje roditelja.Veliki napori se moraju uložiti da se obezbede dobri porodični domovi.

Pomoć kod strane javnog sektora mora biti pomoć za samopomoć.Socijalna pomoć je potpora za susret sa realnošću a ne pomoć da se od nje beži. Respekt prema integritetu ne sme postati isto što i ne postavljati nikakve zahteve.

3.36.    DRUŠTVO PRILAGOĐENO OSOBAMA SA INVALIDITETOM

Pomoć javnog sektora mora ići onima kojima je najpotrebnija.Tamo spadaju osobe sa invaliditetom.Oni, ipak, nisu neka jedinstvena kategorija.Njihove  potrebe i želje se jako razlikuju. Zato mere za potporu i pomoć moraju biti mnogostrane kako bi se mogle prilagoditi posebnim preduslovima osobe sa invaliditetom.

Mnogi ne bi bili hendikepirani sa boljim preventivnim merama.  Preventivna zdravstvena nega, zajedno sa merama oko povišene sigurnosti u saobraćaju i poboljšanom radnom sredinom ne izlažu  građane  velikom zdravstvenom riziku. Medicinska naučna istraživanja i tehnički razvoj igraju  veliku ulogu u ovom radu.

Kroz planiranje koje predviđa može se spoljno i unutrašnje okruženje prilagoditi hendikepiranim osobama . Kvalifikovana individualna tehnička pomoćna sredstva i novi metod mogu pružiti sasvim nove mogućnosti za aktivan život hendikepirane osobe. Efektivna i dobro organizovana rehabilitacija hendikepiranih mora biti primarni cilj nege hendikepiranih. Rehabilitacija eliminiše ljudske patnje.Svakom hendikepiranom treba ponuditi lice za kontakte koje će organizovati mere za rehabilitaciju.Ekonomska potpora bi morala pomagati rehabilitaciju. Prevremena penzija ne sme zameniti ovu potporu.

Hendikepirani moraju imati istu platu kao i drugi koji vrše taj posao.Platna subvencija to omogućava.Platna subvencija bi trebalo biti diferencirana obzirom na radnu sposobnost i biti nezavisna u odnosu na poslodavca.Informacije i obaveštenja poslodavcima i uposlenima moraju stvoriti atmosferu boljeg razumevanja hendikepirane radne snage i jasniju sliku mogućnosti koje postoje za prilagođavanje radnog mesta.

Hendikepirana osoba mora u prvu ruku raditi na regularnom tržištu rada.Sistem platnih subvencija koji funkcioniše dobro pruža većem broju hendikepiranih o soba mogućnost da dobiju posao.

Svaka hendikepirana osoba mora imati pravo na svoj stan, prilagođen specijalnim potrebama hendikepirane osobe. Usluge u domu i domaća zdravstvena služba, te prevozna služba, pomoćiće ko je u neprestanoj potrebi za nadzorom i negom da mu se omogućiaktivno učešće udruštvenom životu. Članovi porodice koji na sebe preuzmu tešku odgovornost oko nege moraju dobiti novčanu nadoknadu.

Javni sektor mora preuzeti specijalnu odgovornost za grubo hendikepirane. Nega iziskuje prvo,specijalne zahteve u pogledu tehničke opreme i personala,  a drugo, hendikepirani se nalaze u tako zavisnom položaju da se zaštita integriteta i pravne sigurnosti može lako podriti.

3.37.    ZDRAVSTVENA NEGA I NEGA BOLESNIH

Svima mora biti zagarantovana zdravstvena i bolesnička nega.Zdravstvena nega i nega bolesnih se moraju odvijati kako u privatnoj režiji tako i u režiji javnog sektora.Kombinacija javnog i privatnog povećava slobodu izbora. Nega time postaje humanija i jeftinija.

Bolesničko osiguranje mora biti podeljeno u osiguranja za bolesničku negu i osiguranje za hranarinu. Bolesničko osiguranje obuhvatiće sve ljude i zameniti okružniporez kao primarni izvor finansiranja zdravstvene i bolesničke nege. U početku, bolesničko osiguranje će obuhvatiti ambulantno lečenje a kasnije čak i negu u bolnicama za dugoročno bolesne i staračkim domovima, a kao puno izgrađeno treba obuhvatiti i bolesničku negu.

Taksu za opšte bolesničko osiguranje plaćaće pojedinac i ona će biti proporcionalna prema zaradi. Nadoknada od strane bolesničkog osiguranja isplaćivaće se onom ko vrši negu i biće jednaka kako za negu u režiji javnog sektora tako i za negu u privatnoj režiji. Time se pacijentu pruža sloboda da sam izabere oblik nege i sredinu u kojoj će se negovati.Alternativni oblici nege i nove metode moraju se podsticati. Osiguranje mora takođe pokrivati koštanje nege u domu, kada se ova daje umesto institucionalne nege.

Naknada za vreme bolovanja , hranarina, mora se zasnivati na principu izgubljenog prihoda i pre svega treba garantovati ekonomsku sigurnost kod dužih perioda bolesti. Naknade kod povremenih kraćih bolesničkih perioda, naprotiv, moraju biti niže.

Dobra preventivna zdravstvena nega smanjuje potrebu za bolesničkom negom. Informacije i obrazovanje o tome šta građanin može sam uraditi da bi poboljšao svoje zdravlje i izlečio jednostavne bolesti, moraju se dati po školama, radnim mestima, ambulantama, apotekama i bolnicama.

Ambulante, bolnice i bolnice za dugoročno bolesne moraju se voditi i u privatnoj režiji.Daljnja izgradnja primarne nege mora se u prvu ruku vršiti u privatnoj režiji.To je nužno iz ekonomskih razloga.Ali i pruža takođe preduslove da se nega nudi u blizini doma. Time se olakšava stvaranje sistema porodičnih  lekara.

Pravo etabliranja za lekare mora biti slobodno, a i za bolesničke sestre, zubare, fizioterapeute i druge vrste negovatelja sa neophodnom kompetencijom. Pravila za naknadu se moraju oformiti tako da se stimuliše inicijativno angažovanje u retko naseljenim regijama.Visoko specijalizovana regionalna bolesnička nega se mora koncentrisati da bi se naučno-istraživačke rezerve mogle koristiti bolje i da bi se najbolja moguća nega mogla ponuditi pri težim i ređim bolestima.

Kod vremenski dužih perioda nege je važno da se nega može pružiti u domu ili u njegovoj blizini.To se olakšava bogatom ponudom mogućnosti za pružanje nege. Rana rehabilitacija u zajednici sa dobrom dnevnom negom i negom u domu, saradnjom sa rodbinom, reonskom sestrom i primarnom opštinskom službom, kućne nege, mora bolesničku negu učiniti boljom i prijatnijom za pacijente. Time se i resursi koriste efektnije.

Psihijatrijska nega se može u velikom delu provoditi kao otvoreni oblik  nege. Psihijatrija mora dobiti striktnije ograničenje, u prvu ruku prema nezi zloupotrebljivača alkohola i droge. Psihijatrijskanega bez  pristanka  pacijenta mora se ograditi jakim pravno-sigurnosnim garancijama.

Proizvodnju i kontrolu lekova ne smeju vršiti isti ljudi. Državna proizvodnja lekova ne predstavlja nikakvu garanciju za bolje lekove. Primarni zadatak države je da vrši nadzor i kontrolu nad proizvodnjom lekova i nad trgovinom lekovima.

3.38.    MERE PROTIV ZLOUPOTREBE

Najteži socijalni problemi potiču od zloupotrebe alkohola i narkotika. Uživanje narkotika koje nije medicinski uslovljeno jezloupotreba i morasekriminalizovati. Zloupotrebljivači narkotika moraju se odmah zbrinuti, mora im se pružiti nega i rehabilitacija.

Mere bi se trebalo primarno usmeriti na preventive protiv zloupotrebe i  na rana zbrinjavanja.Na kraju krajeva od pojedinca zavisi da li će se zloupotreba moći sprečiti. Izgrađivanje normi u školi i porodici, koje decu odgaja u slobodarskom duhu sa osećanjem odgovornosti, smanjuje rizike da će mladi upasti u problem zloupotrebe.Autoritet odraslih se mora isticati, deca i omladina moraju biti  izloženi  čvrstim  zahtevima  i  pravilima.Stvaranje  stavova  u  odnosu na zloupotrebu narkotika mora bezuslovno značiti uticaj na mladog čoveka da je ma kakva upotreba narkotika neprihvatljiva.Ovaj novi stav mora biti zajednički svim odraslim koji okružuju mlade i decu, predškolskom i školskom prosvetnom kadru i porodici. Omladinci zloupotrebljivači zbrinuti od strane policije moraju stupiti u vezu sa domom i socijalnom službom koja će se brinuti oko kontrole u saradnji sa roditeljima.

Opštinska socijalna služba mora pomagati zloupotrebljivaču injegovoj porodici. Da bi se sprečila dalja zloupotreba pomoć bi se morala oblikovati tako da se sistemom pomaganja ne može manipulisati i mora se zahtevati i protivusluga. Protivusluga jača osećaj samosigurnosti kod onoga kome je pomoć potrebna i  olakšava rehabilitaciju.Socijalna služba mora prema potrebi upravljati penzijom, bolesničkom hranarinom, ili ma kojom drugom beneficijom zloupotrebljivača.Davanje bolovanja bez lečenja kao i prevremeno penzionisanje treba izbegavati koliko je god moguće.

Smeštaj na zaštićeni rad sa drugim zloupotrebljivačima preti da spreči rehabilitaciju.Težnja mora biti da zloupotrebljivač zadrži svoj redovni posao za vreme lečenja.Zato bi platni dodatak mogao da se isplaćuje takođe i onima koji zapošljavaju zloupotrebljivače.

Nega zloupotrebljivača zasnovana na njegovoj sopstvenoj odgovornosti i mogućnostima da se saglasi sa situacijom ima najbolje uslove da bude uspešna. Ali, mora takođe postojati i mogućnost nege za grube zloupotrebljivače bez njihove saglasnosti.Vreme nege mora biti tako dugo koliko je nužno da nega ima smisla.Prinudna nega zahteva jake pravno-sigurnosne garancije. Dogovorna nega može biti dopuna i alternative.

Nega zloupotrebljivača u privatnoj režiji vrši se često sa uspehom i razvija nove oblike nege.Uslovi ove nege moraju biti isti kao i uslovi nege javnog sektora.Pojedinci i udruženja doprinose mnogo u nezi alkoholičara.Njihov doprinos treba podržavati.

Protiv zloupotrebe alkohola se ne može boriti uspešno zabranama koje se lako zaobilaze i koje čak deluju protiv svojih ciljeva .Politika po pitanjima zloupotreba alkohola mora imati za cilj da smanji totalnu potrošnju alkohola i zloupotrebu. To se mora odvijati prosvećivanjem i određivanjem takvih cena koje potrošnju usmeravaju od žestokih ka slabijim pićima.

3.39.    KULTURNO DRUŠTVO

Interes pojedinca, njegova znanja i stvaralačka snaga su najvažnija zaliha kulturnog društva.U otvorenom društvu kultura ima sopstvenu vrednost.Tu se ona ne koristi za indoktrinaciju i upravljanje.Kulturno nasleđe prenosi se očuvanjem i novim stvaranjem.

Znanja i umešnosti su rezultat strpljivog rada.Obrazovanje daje osnove za doprinos pojedinca u radnom životu i društvu. Dobra škola je osnova kulturnog društva.

Zapadnjački pogledi na naučna istraživanja i obrazovanje podvlače važnost intelektualne slobode.Potreba za znanjem  je sopstveni cilj.  Nove ideje se rađaju  iz kritičke analize i slobodne debate.

Narodno obrazovanje igra veliku ulogu u nivou kulture zemlje.Ono smanjuje obrazovne razlike između različitih građana i između generacija.Kulturno i jezičko obrazovanje, kao i mogućnost razvoja stvaralačke moći mora se unapređivati u  školi, u obrazovanju za odrasle i sudijskim organizacijama.

Mogućnosti života sa slobodnim aktivnostima treba unapređivati.Doprinosi javnog sektora za slobodne aktivnosti moraju podsticati a ne upravljati.

3.40.    KULTURA

Kulturni život mora oblikovati sloboda, mnogostranost i kvalitet.Bogat kulturni život je moguć samo u otvorenom i kreativnom društvu. Tesna  intelektualna sredina, koja je proizvod netolerantne društvene klime ili monopolizacije izražajnih sredstava kulture, kao na primer masovnih medija, prete slobodnom kulturnom stvaranju.

Porodično vaspitanje postavlja osnove kulturnog interesa dece.Javni kulturni doprinosi ne mogu zameniti ono što porodica i škola mogu učiniti za stvaranje kulturnog interesa kod dece i omladine.Deca se moraju naučiti da stvaraju sama i da cene ono što su drugi stvorili.

Država i opština trebalo bi da pomažu novo stvaralaštvo u kulturi i doprinesu širenje kulturne ponude.Javni sektor bi mogao doprineti da se očuvaju zajednička kulturna blaga.Pomodarstvo ne sme dovesti do toga da važni delovi kulturnog nasleđa padnu u zaborav.Kruta pravila na području planiranja i gradnje ne smeju otežati negu kulturnih sredina.

Materijalni uslovi tvoraca kulture su važni. Jednostavnija poreska pravila i blaže obavezivanje preduzetnika-grupe u kojima se uklapaju slobodni kulturni radnici, važan su preduslov aktivnog  kulturnog života.

3.41.    ŠKOLA I SISTEM OBRAZOVANjA

Glavni zadatak škole je da prenese znanja i umešnosti. Ona odgovorno mora vaspitavati u duhu tradicije našeg društva i normi koje se temelje na hrišćanskim i humanističkim vrednostima. Nastava religije mora pružiti razumevanje za različite životne stavove. Škola mora takođe unapređivati jednakost između polova i suzbijati diskriminaciju. Deca treba da se razvijaju u slobodne i harmonične građane. Mora se brinuti o predispozicijama i interesima svakog pojedinog učenika. Svi imaju razvojne predispozicije. Učenici sa poteškoćama kao i učenici sa dobrim preduslovima moraju dobiti pomoć i stimulans. Kočiti učenike koji žele da razvijaju specijalne predispozicije znači povrediti ih.

Nastava mora biti svestrana, objektivna i dobrog kvaliteta. Osnovne umešnosti i bazična znanja moraju se preneti svima. Minimalan zahtev je da onaj ko završi osnovnu školu mora znati da čita, piše i računa. Srednjoškolski nivo obrazovanja mora da pruži učenicima uslove u kojima će moći da steknu, kako elementarna, tako i napredna znanja. Poseban akcenat treba da se stavi na informatičku pismenost učenika, pošto se savremeni svet zasniva na intenzivnom korišćenju informacionih tehnologija u svim aspektima života. U sadašnjem pogledu, učenici koriste informacione tehnologije u svakodnevnom životu, ali u nedovoljnoj meri. Škola kao institucija treba da aktivno podstiče učenike da računare i Internet više koriste u svrhe učenja i sticanja novih znanja. Nastavnike treba ohrabrivati i podsticati da se profesionalno usavršavaju i da koriste računare kako bi lakše učenicima prenosili znanja.

Škola mora da sarađuje sa roditeljima koji snose glavnu odgovornost za vaspitanje deteta. Saradnja pretpostavlja da roditelji mogu takođe uticati na obrazovanje svoje dece. Slobodne škole i predškole moraju dobijati državne dotacije koje su slične državnim dotacijama po učeniku u opštem sistemu obrazovanja. Roditelji snose krajnju odgovornost da pripreme za dečije školovanje budu  dobre.  Kreativnost  dece  i  sposobnost  učenja   se  koriste  ako  se školovanje započne ranije. Deca bi normalno trebalo da pođu u školu sa sedam godina starosti. Oblici rada u nižem stadijumu osnovne škole se moraju promeniti tako da odgovaraju ranijem polasku u školu.

Umor od škole i prekid školovanja u višim razredima osnovne škole je rezultat činjenice da se ne dozvoljava da različiti interesi đaka dođu do izražaja. Školovanje postaje lakše ako se prirodni interesi učenika i njihova volja za učenjem sačuvaju i razvijaju još u osnovnoj i srednjoj školi. Zbog toga država treba  da individualizuje nastavu i prilagodi je u što većoj meri svakom učeniku ponaosob. Radna klima se u toku školovanja može poboljšati ako se sloboda izbora za učenike poveća. Svaki učenik mora da dobije obrazovanje sa profilom za koji ima predispozicije. Stručno obrazovanje mora đacima pružiti dobre preduslove na tržištu rada. Značajan deo stručno usmerenog obrazovanja se mora dati u obliku obrazovanja u privredi, gde se praktično deo obrazovanja smešta po preduzećima. Primarni zadatak škola je da nađe mogućnosti uslova da nauči mladu individuu, a da na poslednjem mestu bude ocenjivanje znanja.

Sve je učestalija pojava nasilja nad nastavnicima, što se javlja kao posledica zanemarivanja vaspitanja dece i edukacije o normama građanskog života. Kako bi se smanjila, i u krajnjem slučaju eliminisala pojava nasilja nad nastavnicima, potrebno je da im država dodeli status službenog lica. Sa druge strane, potrebno je jasnije definisati i približiti učenicima koja su njihova  prava, a posebno koje su njihove obaveze.

3.42.    VISOKO OBRAZOVANjE I NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI  RAD

Visoko obrazovanje dobrog kvaliteta je važno za lični razvoj i za mogućnost naše zemlje da se razvije internacionalno. Napredak pretpostavlja nova znanja i sukcesivan porast obrazovnog standarda. Ako obrazovni sistem stagnira, stagnira i razvoj u drugim oblastima.

Visoka škola ne sme biti nedostupna. Država treba da se fokusira na to da visoke škole i fakultete upisuju i završavaju oni koji imaju potrebna znanja, obzirom da se danas budući i aktuelni studenti susreću sa činjenicom da su školarine i ostali troškovi studija izuzetno visoki. Studentske stipendije i krediti dostupni su najboljim studentima, ali ne zadovoljavaju pokrivanje svih troškova. Zbog toga je potrebno da država izdvoji veća novčana sredstva kako bi povećala stipendije, čime bi dala podsticaj studentima i nagradila ih za svoj rad i zalaganje u toku studija.

Onaj ko poseduje znanja mora biti i primljen ako ekonomski razlozi ili jaki tržišni razlozi to ne sprečavaju. Društvena promena postavlja nove zahteve za usmeravanje višeg obrazovanja. Tradicionalno tržište na obrazovanja za javni sektor mora se smanjiti. Obrazovanje mora bolje prihvatiti i predvideti buduće potrebe privrednog života.

Država treba biti u obavezi da izvrši usklađivanje visokoškolskog sistema obrazovanja sa potrebama i zahtevima tržišta rada, po ugledu na zemlje Evrope. To znači da će svake dve godine, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Ministarstvima rada i prosvete biti vršeno anketiranje kompanija, poslodavaca i firmi o tome koji kadrovi su im neophodni i sa kojim stepenom kvalifikacija. Time će se izbeći pojava hiperprodukcije visokoobrazovanih ljudi koji nigde ne mogu da se zaposle, jer njihova zvanja nisu tražena na tržištu rada. Kao posledica toga, ljudi su prinuđeni da  izvrše  prekvalifikaciju u neko  drugo  zanimanje,  ili    pronalaze poslove za koje su veoma malo plaćeni, nedovoljnoj meri iskorišćeni i, u krajnjem slučaju, prinuđeni su da rade poslove za koje se nisu školovali.

Takođe, nadležno Ministarstvo prosvete u koordinaciji sa Ministarstvom rada treba redovno da vrši ažuriranje Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK), kao i Šifrarnika zanimanja i stručne spreme. Poražavajuća je činjenica da se u Srbiji ova dva veoma važna dokumenta nisu ozbiljnije ažurirani i usklađivani još od 1990. godine. Ovakvim odgovornim potezima, država bi omogućila visokoobrazovanim osobama da lakše pronađu posao, a poslodavcima da zapošljavaju kadrove koji su kompetentni za poslove koje je potrebno da obavljaju.

Kvalitetno više obrazovanje pretpostavlja bliske veze sa naučnim istraživanjima. Striktna raspodela službi na istraživačke i nastavne mora se ukinuti. Time se nastavnici i istraživači efektnije koriste kako u nastavi tako i u istraživačkom radu, a i njihove kompetencije dolaze do boljeg izražaja.

Univerziteti i visoke škole moraju profilirati svoje obrazovanje i naučno- istraživački rad. Više obrazovanje je u zavisnosti od impulsa koji dolaze iz spoljnog sveta. Bez internacionalnih kontakata ono se brzo izoluje. Zato se nastava mora prilagoditi i promenama u drugim zemljama. Samim tim, nastavni sadržaji i teorijske osnove moraju biti savremene, jer će samim tim biti primenjive u praksi.

Moraju postojati dobre mogućnosti za internacionalnu razmenu studenata i naučnika istraživača. Potrebno je podstaći studente i naučnike da apliciraju na konkurse koji se tiču razmene između fakulteta u Srbiji i u inostranstvu. Time će naši studenti i naučnici biti u mogućnosti da usvoje teorijska znanja i praktične veštine, koje će aktivno moći da primenjuju po povratku u Srbiju, kako kroz pisanje naučnih radova (eseja, seminarskih radova, završnih, master ili doktorskih teza), tako i kroz praktičan rad u firmama ili organizacijama u kojima će vršiti stručnu praksu ili biti zaposleni. Time se direktno kvalitet naučno-istraživačkog rada podiže na viši nivo, kao i funkcionisanje javnog i privatnog sektora koji će angažovati stručnjake koji imaju visok nivo kompetencija i nova znanja.

Visoka škola je osnova naučnog istraživanja. Moraju se postavljati visoki zahtevi za osnovno univerzitetsko obrazovanje i obrazovanje za naučne radnike. Stalni istraživački resursi se moraju skoncentrisati da bi se koristili efikasno. Srbija mora ponuditi pogodne naučno-istraživačke uslove. Solidni platni uslovi i uslovi napredovanja u službi čine karijeru atraktivnom. Sticanje solidnih znanja se mora isplatiti. Vrednost naučno-istraživačkih kvalifikacija mora biti visoka. Država treba da obezbedi povoljne uslove svima koji se bave naučno- istraživačkim radom, kao i da preduzme sve mere da naučnici ostanu u Srbiji i da daju doprinos svojoj državi.

3.43.    SLOBODNO VREME

Slobodno vreme i njegova sadržina su važni za potrebe ljudi za odmorom i stimulacijom izvan posla.

Sport pruža u prvu ruku omladini osmišljeno slobodno vreme.Sport ima veliku važnost za narodno zdravlje.Državna i opštinska pomoć sportu daje najveći efekat ako se da za delatnost i postrojenja koja sportska društva vode u sopstvenoj režiji.

Život sportskih društava temelji se na interesu i angažmanu članova.Pomoć javnog sektora sportskim društvima ne sme dovesti do gubljenja njihovog humanitarnog karaktera.

Automobil ima veliku važnost za slobodno vreme. On daje slobodu koju kolektivni prevoz ne može zameniti. Kazneno oporezivanje automobilizma uništava mogućnosti sadržajnog slobodnog vremena.

Prirodne oblasti i oblasti za šetnju mogu se ponuditi dogovorima između opština i posrednika zemljišta. Interes zaizlete zadovoljava pre svega opšte pravo o kretanju u prirodi, koji svima dopušta pristup u prirodu. To pravo prati takođe i odgovornost.

Vikendica pruža mnogim ljudima bogat život u prirodi. Zakonodavstvo o zemljištu i planiranje ne sme sprečavati građenje vikendica. Rashode za vikendice snose vlasnici, tako da stalne žitelje opština ovo ne pogađa povišenjem rashoda.

4.  EKONOMSKA NAČELA PARTIJE

RS je stranka centra koja u svom programu ima za cilj da promeni i oblikuje političke privredne tokove u demokratsku, parlamentarnu i tržišnu zemlju.

Političke promene podrazumevaju parlamentarnu državu u kojoj će predsednik države preuzeti odgovornost predsednika Vlade.

Takođe, RS će decentralizovati okružnu i opštinsku politiku.

4.1.   BUDžET

Nikakve ekonomske i političke promene nisu moguće na osnovu postojećeg budžeta. Politika RS u svom programu nalaže povećanje budžeta 6-8 puta i time sprovođenje svog programa u celosti.

4.2.   PRIVATIZACIJA PO PRINCIPU NACIONALNE TRŽIŠNE EKONOMIJE

Pojava socijalizma kao društvenog sistema na svetskoj istorijskoj sceni  nužno je dovela do podržavanja kompletne imovine onih država koje su ga 1945. godine prihvatile. Sredstva za proizvodnju koja su do tada bila u rukama  pojedinaca, akcionarskih društava ili kompanija, podržavljena su inacionalizovana, tako da je država postala jedini subjekt privrednog procesa u ovim zemljama. Pedesetogodišnje iskustvo je kazalo da je privatni sektor na Zapadu daleko efikasniji, produktivniji i profitabilniji od državnog sektora na Istoku. Posle sloma socijalizma u ovim zemljama, počelo se sa privatizacijom državnog sektora ne bi li se na taj način oporavila bolesna privreda ovih zemalja. Poljski,mađarski i češki sistemi privatizacije dali su nesporne rezultate, ali su istovremeno doveli do nekih neželjenih posledica koje su u svakom slučaju manje od onih koje bi nastale daljim insistiranjem tih zemalja na državnoj svojini.

4.3.   MAKROEKONOMSKI PLAN

Na makroekonomskom planu to znači da Srbija ovog časa vredi daleko više od vrednosti iskazane kroz knjige poslovnih preduzeća i kroz razne bilanse statičkih zavoda . Na taj način se iskazuje vrednost imovine u ovom času kada je privreda u velikoj krizi. Uz nestabilan dinar i otežane uslove privređivanja ta vrednost svakodnevno opada.

Zato je neophodno oceniti vrednost države, odnosno društvene imovine u nekoj od čvrstih valuta Zapada. Ta vrednost ne sme biti procenjena u momentu A, odnosno u sadašnjoj situaciji kada su mogućnosti privrede minimalne.Ona mora  biti procenjena u momentu B, koji predstavlja neku realnu situaciju stabilne privrede. Ovom procenom se bave stručne grupe i eksperti saZapada a koju Srbija može dobiti uz pomoć međunarodnih organizacija u vidu tehničke pomoći.

  1. A) sadašnje stanje,
  2. B) procena u momentu početne proizvodnje, V) procena posle dvogodišnje proizvodnje. Zašto procena:

Pretpostavimo da Srbija u ovom času vredi milijarde dolara. Kada govorimo o toj vrednosti moramo znati da ona podrazumeva vrednost svih privrednih subjekata, sve nekretnine, reke, šume, livade,obradivu zemlju, kanale za navodnjavanje, pašnjake,elektro-privredu, elektro-komunikacije,proizvodne pogone, transport, otkup, distribuciju, poslovne veze po svetu, uslužni sektor, komunalnu privredu,bioskope, pozorišta, stadione, prehrambeni sektor… Sve to u adekvatnom privrednom  i političkom sistemu ima realnu vrednosti donosi profit.

Jedan deo te vrednosti se ovog časa nalazi u društvenim rukama, a drugi deo je društvena svojina.Prvi korak bi bio da se zakonskim aktom sva društvena  imovina, kao potpuno nepoznata kategorija u svetu tržišne ekonomije, proglasi državnom svojinom i da na taj način dobije titular, odnosno vlasnika.

U državnim rukama treba ostaviti 20-30% te imovine što je stvar političkog dogovora. Naime, i najliberalnije tržišno orijentisane države, u svojim rukama drže neke privredne resurse i grane.Ostalo treba prodati, a kupci bi bili naši ljudi, bilo oni u zemlji, bilo iseljenici koji su na Zapadu došli do određenog kapitala.Tu dolazimo do prelomnog momenta.

Ova prodaja ne sme biti izvršena za gotov novac!

Ona mora biti izvršena na dugogodišnji kredit sa otplatom glavnice od 3-8% godišnje u zavisnosti od brzine oplodnje kapitala. To znači da bi, npr.u industriji hrane godišnja rata bila veća nego u industriji čelika.

Šta se time dobija?

Ulagač svoj novac ne daje državi da bi otkupio neki proizvodni kapacitet, već svoj inicijalni kapital unosi direktno u proizvodnju i time pokreće novi ciklus u privredi koja je ostala bez inicijalnog kapitala i to tamo gde ulagač po slobodnom uverenju smatra da je najadekvatnije uložiti novac.Ukoliko bi ulagač morao da kupi neki proizvodni kapacitet za gotov novac uz dodatna ulaganja koja su neophodna (ulaganje u proizvodnju), proizvod bi bio skup nekonkurentan na tržištu. Takav način prodaje za gotov novac bi odbio finansijske institucije( fizička i pravna lica) ako ni zbog čega drugog onda zato što je gotovog novca premalo da bi se državna imovina prodala po realnoj vrednosti. S druge strane, ukoliko bi država dobila gotov novac,ne bi imala adekvatne sisteme da ga rasporedi u proizvodnju već bi se ponovila centralna raspodela kapitala, kao u vreme socijalizma.

Prodaja državne imovine na kredit uz otplatu od prosečnih 3% vrednosti godišnje bi stimulisala ulagača da kupi imovinu jersva svetska iskustva govore u prilog tezi da je kreditna prodaja mnogo lakša i efikasnija od gotovinske. Država, opet, u narednih tridesetak godina dobija siguran izvor prihoda i način da napuni najveći deo budžeta je otplata od 3% godišnje na predviđenu vrednost može u idealnim okolnostima iznositi10 milijardi dolara godišnje. Na taj način se dobija novac koji je u budžetu neophodan za socijalna davanja neproizvodnom sektoru, obezbeđivanje sigurnosti ulaganja i nesmetano funkcionisanje države.

Ova prodaja sa godišnjim zaduženjem bise uzadekvatnu medijsku potporu sprovela pre svega među ljudima koji su već radili u postojećim fabrikama. Oni bi sada, kao vlasnici jednog broja deonica , imali motivaciju da se obrate finansijskim institucijama, (prijateljima ili rođacima u inostranstvu , bankama... )

predlogom da zdrav kapital ulože u njihove pogone.To bi sada u najvećem broju slučajeva bili mali pogoni jer bi se velike fabrike,uglavnom, isparcelisale na proizvodne jedinice.

Za ovu vrstu ulaganja bi bilo neophodno ostaviti određeni broj odmarajućih akcija sve dok ih neko sa svežim kapitalom ne preuzme i tako preuzme obavezu plaćanja godišnje otplate državi. Odmarajuće akcije može kupiti bilo nas, bilo strani ulagač ili finansijska institucija, mada treba insistirati na tome da to bude stav naših ljudi . Na taj način se našem građanstvu ponovo usađuje osećaj  prema sredstvima za proizvodnju.

Ovako organizovana privredna struktura države koja ima određen priliv sredstava za budžet, adekvatno pokrenut točak privrede i vlasnički orijentisano građanstvo, daje mogućnost državi da maksimalno liberalizuje poreze,takse, carine itd.

Umesto današnjih poreza koji u nekim slučajevima idu i preko 100% , tako organizovana država bi bila u stanju da , bez opasnosti po budžet nivo poreza svede na nivo najviših poreza u Evropskoj zajednici. Takva država sa adekvatnim fiskalnim sistemom, uliva poverenje stranom ulagaču,bankama, finansijskim institucijama koji znaju da mogu ulagati u Srbiju bez straha da će ih država uskoro neadekvatno oporezivati i osloniti se na njihove proizvodne kapacitete kako bi napunila budžet i obezbedila socijalni mir.

Sve ovo ne isključuje totalno vlasništvo stranog kapitala.Strani kapital je još jedna od izmišljotina socijalističke ekonomske doktrine.Kapital ne zna za granice i svakoj normalnoj državi je svejedno ko je vlasnik kapitala, sve dok on uredno izmiruje svoje poreske obaveze i posluje u skladu sa pozitivnim zakonima.

Ovim sistemom privatizacije i načinom da se puni državni budžet dolazi se do potpunog balansa između produktivnog i neproduktivnog sektora, znači  izjednačava se nivo priliva i potrošnje. Debalans ova dva sektora dovodi do krize u kakvoj se Srbija nalazi poslednjih pedesetak godina, i to samo zato što je potrošnja daleko veća od proizvodnje.

Do balansa, naravno, može doći smanjenjem potrošnje ali u tom slučaju  država ostaje bez kvalitetnog školstva adekvatnih bolnica, penzionih fondova novca za administraciju, vojsku itd.

4.4.   ŠTA SA NOVCEM IZ DRŽAVNOG BUDžETA?

Novac koji se redovno sliva u državnu kasu mora biti osnov Narodne banke koja je stožer svakog stabilnog finansijskog sistema.Narodna banka deo tog novca  koji predstavlja robu nad robama, prodaje poslovnim bankama sa kamatom od 3-6% godišnje i na taj način povećava državni budžet. Poslovne banke svoj kapital prodaju privredi uznešto veći procenat kamate, ali da bi to činile, svaka banka mora biti u funkciji privrede,a ne u funkciji spekulacije novcem, što treba da kontroliše Narodna banka.

Uz sve ovo mora se povratiti poverenje u bankarski sistem u širokim narodnim masama jer je lična štednja osnov svakog privrednog sistema na Zapadu. Dosadašnji bankarski sistem u Srbiji bio je zasnovan na prevarama i zato prvo treba sistemom privatizacije povratiti narodu poverenje u državu, kako bi se vratilo poverenje u bankarski sistem . Narodna banka se mora starati o penzijskim fondovima koji su danas rastureni ali ih što pre treba ponovo mobilisati u funkciji proizvodnje. Kao i u svim tržišnim zemljama i penzioni fondovi mogu biti privatni, ali se redovno moraju ulagati u adekvatne proizvodne programe i  tako uvećavati, što opet daje sigurnost građanstvu u bezbrižnu starost.

Da bi se prišlo ovakvom ekonomskom i političkom konceptu neophodna je promena kompletnog političkog sistema i donošenje adekvatnih zakona. Ovakva promena političkog sistema ne bi bila samo fiktivna jer bi se bazirala na suštinskoj promeni ekonomskog sistema, u tom slučaju zasnovanog na privatnom vlasništvu. Sve promene političkih sistema nužno dovode do velikih potresa u društvu i sa te strane bi najbezbolnije bilo prihvatiti tržišni, politički i pravni sistem opštim društvenim konsenzusom.

U prvom periodu posle promene političkog sistema, bilo bi neophodno posvetiti mnogo pažnje edukaciji naroda. Putem sredstava javnog informisanja i na javnim nastupima moraju se objašnjavati prednosti nacionalne tržišne ekonomije i uopšte tržišnog načina privređivanja. Onog časa kada tržišni način razmišljanja bude preovladao u širokim masama, političku borbu i vlast neće dobijati partije  sa levim ili desnim ideologijama, već partije sa dobrim ili lošim ekonomskim programima.

4.5.   MIKROEKONOMSKI PLAN

Na mikroekonomskom planu neophodno je angažovati strane naučne i finansijske institucije. Takođe angažovati naše stručne institute, a pri tom uzeti u obzir iskustva naših privatnih poslodavaca. Primeniti postojeća iskustva zemalja Istočne Evrope kako bi se što lakše savladale tehničke prepreke koje nužno stvara postojeći birokratski sistem u trenutku promene političkog sistema.

Stvoriti sistem industrijskih, stambenih, poljoprivrednih i turističkih zakona u kojima bi se kapital najbrže i najjednostavnije oplodio. U industrijskim zonama se mora od vlastitih i uvoznih sirovina stvoriti gotov proizvod koji pre svega treba zadržati na domaćem tržištu. Dovoljnom količinom roba na tržištu zadržava se i održava snaga domaće valute. Nedostatak roba na tržištu dovodi do slabljenja valute.

U sistem industrijskih zona uključiti interese opština u kojima se zone izgrađuju kroz davanje raznih usluga, izgradnju infrastrukture, ustupanje tehnoloških viškova. Ovakvo interesno ulaganje opština koje zauzvrat dobijaju akcije i učešće u dobiti zona, može samo povećati budžete i fondove opština i smanjiti njihovu zavisnost od centralne vlasti na kojoj se zasniva socijalističko upravljanje državom. Ovakva interesna ulaganja opština će povezati  razne fondove, osiguravajuća društva, štednju građana kroz kupovinu akcija i stvaranje berze u okviru industrijskih zona, a kasnije i šire.

Stvaranje novog političkog sistema zasnovanog na privatnom vlasništvu i tržišnoj ekonomiji je besmisleno ukoliko ne uspemo da zadržimo obrazovane mlade ljude u zemlji i ne uspemo da u zemlju vratimo one koji su u poslednjih pet godina napustili zemlju. Uz obezbeđenje posla, jedan od najvećih problema mladih u Srbiji je stambeni prostor. Način za rešenje stambene krize su stambene zone u kojima građevinske firme dobijaju besplatno zemljište bez obaveze da izdvajaju enormne sume za opštinske takse koje opet enormno povećavaju cenu kvadratnog metra stana. Slobodnom konkurencijom stanovi se prodaju na tržištu i cena kvadratnog metra stambene površine u ovakvim stambenim zonama ne bi trebalo da pređe 300 evra, što je neophodno za budućnost mladih naraštaja, povratnike...

Kostur svake tržišne ekonomije je prikupljanje sredstava za finansiranje nacionalnog budžeta. U Srbiji se to može adekvatno učiniti jedino privatizacijom po već objašnjenom modelu i porezom na promet kompatibilnim državama Evropske unije.

Bez obzira na političku strukturu vlasti, država ima 3 do 3,5 miliona stanovnika koji se finansiraju iz budžeta: uprava, penzioneri, školstvo, zdravstvo, vojska, policija… Privatizacija po principu nacionalne tržišne ekonomije obezbeđuje dovoljna sredstava da se sprovede stabilna socijalna politika koja je neophodna u svakom modernom društvu.

Za sve ovo potrebna je poreska politika koja bi omogućila prelazak na tržišnu ekonomiju i uspešno sprovođenje privatizacije. Ona mora biti jednostavna antibirokratska, tj. da građanin može da registruje firmu u roku od jednog dana.

Glavni izvor budžeta (80%) jeste od poreza na promet koji će biti 8% bez odbijene vrednosti što znači na bruto obrt. Konkurencija bi bila  smanjena  u toj meri da sva roba ne bi podlegala nikakvim carinskim opterećenjima što znači da  bi se porez na promet plaćao tek kada se roba unovči.

Time bi se otvorila široko vrata prilivu roba, domaće i strane, što bi 8-10 puta povećala obrt robe i samim tim omogućilo povećanje budžetskih sredstava. Ostalih 20 % fiskalne politike bi se nadoknađivali kroz razne simboličke takse, porez na rad, osiguranje… To se odnosi na svu robu bez ograničenja.

4.6.   SPORT

Mnogi naši ljudi u svom slobodnom vremenu bave se sportskim aktivnostima ili su posmatrači.

Srbija je, s obzirom na svoju veličinu postigla zavidne sportske rezultate u svetu. Ekonomsko otvaranje u istočnim zemljama,dovelo je do profesionalizma, pa stoga preti opasnost da sport u Srbiji zaostane iza ostalog sveta. Zato RS polaže veliku pažnju slobodi transfera sportista i klubova i neograničenom ulaganju kapitala u tu svrhu.

To nam omogućava da se ponovo vratimo tamo gde nam je bilo mesto u svetu.

4.7.   TRŽIŠTE RADA

Povodom situacije u kojoj se Srbija nalazi, tj. dugogodišnja kriza i poznati problemi kojih smo svi svesni, RS ima za cilj da mobiliše i vrati sve radno sposobne na posao i otvori mnoštvo novih radnih mesta. Zato se RS u svom programu zalaže za radnu nedelju od pet dana gde će radni dan trajati 6,5 časova.

Tim solidarnim potezom stvorili bi mogućnost da što više ljudi dobije posao, a samim tim povećamo efekat radnog učinka.

4.8.   BANKARSKI SISTEM I NjEGOVA ULOGA

Uloga banke u privredi Srbije je od ključnog značaja, stožer čini Narodna banka koja ima za zadatak da raspolaže državnim budžetom, penzijskim fondovima i ostalim taksama.

Ona izdaje dozvole bankama koje su spremne da dalje kanališu novac iz penzijskih fondova i različitih osiguranja u produktivni sektor. Samim tim određivaće visinu kamate i kontrolu nad inflacijom.

08.05.2015.

Bela Molnar, predsedavajući Skupštine

Program možete preuzeti OVDE

 

Close